Босанска Крајина — разлика између измена

Крајем 5. и почетком 6. вијека, на територији данашње сјеверозападне Босне и Херцеговине се налазила [[Далмација (римска провинција)|византијска покрајина Далмација]]. Почетком 7. вијека се на ту територију досељавају прво [[Евроазијски Авари|Авари]], па и [[Словени]]. У спису византијског цара из 10. века [[Konstantin VII Porfirogenit|Константина VII Порфирогенита]] "[[De administrando imperio|О управљању царством]]", пише да Словени који су покрштени по источном обреду насељавају области на западу до регије [[Paganija|Паганије]] и рекомријеком [[Una|Уном]] до [[Sava|Саве]] на северусјеверу. Словени источног обреда су како је он написао [[Срби]], јер сама ријеч Србин потиче од ријечи "Serbus", која значи роб, слуга, што је значило да су Срби насјелили територије царства у служби Цара, како би [[Vizantija|Царевину]] бранили од најезда непокрштених Авара, [[Huni|Хуна]] и Варвара. У првом периоду након доласка Словена се налази у првој [[Српске земље у раном средњем веку|српској средњовековној држави]] под [[Часлав Клонимировић|Чаславом Клонимировићем]] и [[Властимировићи]]ма, који су по легедни довели Србе и један дио Словена из своје прапостојбине "[[Bela Srbija|Беле Србије]]". Падом српске велике Кнежевине, српски обласни господар [[Duklja|Зете (Дукље)]] [[Стефан Војислав]], родоначелник династије [[Војислављевићи|Војисављевића]] успева да 1042. године збаци византијску власт, те његов син [[Михаило Војислављевић|Михајло]] 1077. године проглашава [[Duklja|Краљевину]]. Син Михајла, [[Константин Бодин|Бодин]] шири државу на цијелу [[Bosna|Босну]], јужни дио [[Dalmacija|Далмације]], те опет у кратком периоду прави опет уједињену српску државу са њеним главним чиниоцима и територијама. Ширењем [[Историја Хрватске у средњем веку|хрватске средњовековне државе]], Крајина бива укључена у њу, и даљом експанзијом и цијела [[Босна и Херцеговина]]. Овај период ширења [[Hrvatska|хрватске државе]] преко цијеле Босне се обично данас узима као доказ да је цијела Босна била насјељена [[Hrvati|хрватским католичким народом]], газећи тако византијске признате списе Константина VII Порфирогенита. Многи хрватски историчари називају област Крајине и "Турска Хрватска", представљајући тако како је то историјска хрватска територија. Такође многи тврде да у области Крајине никад није прије [[Турска|Турака]] постојао [[Pravoslavlje|Православни народ]], те је након доласка Турака народ "поправослављиван“. Многи манастири [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] су изграђени у предијелу тадашње Босанске Крајине за вријеме [[Немањићи|Немањића]], те и послије [[Bitka na Kosovu|Косовске Битке]] ([[1389]]), што доказује тврдњу да су Православни Срби насјељавали овај предео и прије најезде Турака. Најпознатији манастири овог дијела Босне и Херцеговине саграђени прије туске најезде су: [[Манастир Липље]], [[manastir Моштаница|Моштаница]], [[manastir Крупа на Врбасу|Крупа на Врбасу]], [[manastir Глоговац|Глоговац]], [[manastir Клисина|Клисина]], и многи други.