Сава Микић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
}}
[[Датотека:Dom Aerokluba.JPG|мини|Дом Аеро Клуба у Београду ул. Узун Миркова 4]]
'''Сава Микић''' ([[Сировац]] код [[Боан]]а, [[1884]] — [[Београд]], [[1982]]), био је [[адвокат]], [[Срби|српски]] политичар, [[официр]], [[солун]]ски ратник и [[пилот]]. Први је историчар [[Ваздухопловство|ваздухопловства]] на просторима бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Добитник је многобројних одликовања, међу којима и два [[LegijaНационални častiОрден Легије части|Ордена легије части]], а проглашен је и почасним грађанином [[Париз]]а. Све документе и признања су његови наследници поклонили [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]] у Београду. <ref>[http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/33-sava-mikic Сава Микић], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
 
Животни пут му је био пребогат догађањима, успесима, признањима и на одређен начин специфичан је. Почео је као чобанче на [[Сињајевина|Сињајевини]], а доживео да постане почасни грађанин [[Париз]]а, први и најзначајнији историчар српског и југословенског ваздухопловства. <ref name="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:257813-Veliko-srce-ispod-krila">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:257813-Veliko-srce-ispod-krila Veliko srce ispod krila | Aktuelno | Novosti.rs], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
Ред 36:
 
== Признања ==
Признања су му многобројна, међу којима велики број одликовања које су његове ћерке поклониле [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]]. Између осталих добитник је и два [[LegijaНационални častiОрден Легије части|Ордена легије части]], [http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2009/11nov/2311/rep-ORDENJE_310x186.jpg инфо слика].
 
За посебне заслуге на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] и савезништву српске и француске војске постао је и почасни грађанин [[Париз]]а.
 
Данас на Савином посмртном плавом јастучету, у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]], вредни су историјски експонати:
* два [[LegijaНационални častiОрден Легије части|Ордена легије части]],<ref name="Кнежевић">Кнежевић, Гојко. [http://www.pobjeda.me/arhiva/?datum=2009-04-19&id=162691 Са Сињавине у небеске и људске висине : Шавничанин Сава Микић, пилот са Солунског фронта и носилац тридесет највиших одликовања.] // [[Побједа]], год. 65, бр. 15576, 19. и 20. -{IV}- 2009, ИССН 0350-4379, стр. 20</ref>
* споменице балканских ратова,
* грчка споменица,
Ред 59:
* Трећи део - Наше ваздухопловство у ослобођеној и уједињеној отаџбини.
 
У првом делу књиге, који је подељен на пет глава, описани су први резултати у развоју ваздухопловства у Србији и овухвата период од [[1909]]. до [[1914]]. године, то јест до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У другом делу књиге је описан период развоја „Српске авијатике“ у току Првог светског рата то јест период од [[1914]]. до [[1919]]. године. Овај део је подељен на седам глава и детаљно су описане све активности које су обављене у току рата а односе се на развој [[ваздухопловство|ваздухопловства]]. Нарочито значајно поглавље ове књиге је део са биографијама ратних „авијатичара“. У трећем делу је детаљно описан развој ваздухопловства у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], од завршетка Првог светског рата до [[1932]]. године. Ту су детаљно описани развој [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|војног ваздухопловства]], формирање и развој поморског војног ваздухопловства, развој цивилног ваздухопловства (Аероклуб , [[Ваздухопловна једрилица|једриличарство]], [[Друштво за ваздушни саобраћај А. Д. Аеропут|Аеропут]] и привредна авијација), формирање и развој ваздухопловне индустрије (фабрике авиона и фабрике [[Ваздухопловни мотор|мотора]]) и део о истакнутим југословенским конструкторима [[авион]]а тога доба.
 
Књига има 694 стране и укупно 615 слика и представља капитално дело наше ваздухопловне историографије. Стога није чудо што аутора ове књиге многи сматрају за најзначајнијег и првог југосоловенског историчара југословенског ваздухопловства.