|
}}
{{Историја Србије}}
'''Лепенски Вир''' је једно од највећих и најзначајнијих [[мезолит|мезолитских]]ских и [[неолит|неолитских]]ских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]], у [[Србија|Србији]], у централном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Овај локалитет, који је име добио по [[Дунав|дунавском]] виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура [[праисторија|праисторије]]. Између [[1965]]. и [[1970]]. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) изграђених у раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре наше ере (Прото Лепенски вир 1 и 2), а затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере (Лепенски Вир -{I-III}-).<ref>[[Душан Борић|Борић, Душан]] и [[Весна Димитријевић]]. [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0241/2007/0350-02410757009B.pdf „Апсолутна хронологија и стратиграфија Лепенског Вира“], ''Старинар'' -{LVII}-, Београд, 2007, стр. 9-55.</ref> Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др [[Драгослав Срејовић]], археолог, академик и професор [[Београдски универзитет|Универзитета у Београду]].
== Локалитети културе Лепенског Вира ==
[[Датотека:Lepenski Vir (2).JPG|мини|Главно налазиште Лепенског Вира.]]
[[Датотека:Lepenski Vir Head.JPG|мини|150п|Лепенски Вир:''Прародитељка'', скулптура из светилишта XLIV]]
Култура Лепенског Вира се распростире дуж [[Ђердапска клисура|ЂердапЂердапа]]а, на локалитетима:
* Лепенски Вир
* [[Власац]]
== Историјат археолошких ископавања локалитета Лепенски Вир ==
[[Датотека:Lepenski Vir Entrance.JPG|мини|Лепенски Вир, локалитет]]
* [[1965.]]. године започето је [[археолошко истраживање]] малог насеља из [[епоха|епохе]] млађег [[камено доба|каменог доба]]
* [[1967.]]. проналазак чувених [[мезолит]]ских [[скулптура]], откриће културе светског значаја
* [[1971.]]. завршена су ископавања (налазиште пренесено 29,7 -{m}- више да би се, због изградње хидроцентрале „[[Хидроелектрана Ђердап I|Ђердап]]“, избегло потапање [[локалитет]]а).
== Фазе „Лепенског Вира“ ==
[[Датотека:Lepenski Vir.jpg|мини|лево|300п|Локалитет Лепенски Вир - остаци куће]]
Једини „[[материјал]]“ за [[архитектура|архитектонско]] стваралаштво којим је [[популација]] [[Ђердапска клисура|ЂердапЂердапа]]а располагала у тренутку насељавања просторно ограничених [[Дунав|дунавских]] тераса био је навикнутост на пећински простор у виду [[полулопта|полулопте]] или полулевка са укошеним зидовима и светлошћу која се од улаза пробија према суженом, мрачном дну.
У свим фазама ове [[култура|културе]] граде се искључиво [[станиште|станишта]] чије су основе изведене из [[круг]]а или [[троугао|троугла]] (зарубљени кружни исечак) с укошеним „зидовима“, тј. кровом који непосредно належе на [[основа|основу]]. То значи да је популација ове културе живела у стаништима [[шатор]]ског изгледа, односно да је стамбени простор увек схватала као [[пећина|пећину]].
[[Архитектура]] је изразито [[математика|математичка]]. Грађевински материјал и [[техника|технике]] градње се не мењају. И даље се граде [[камен]]а [[огњиште|огњишта]]. У овом периоду се јављају
| 