Гуштери — разлика између измена

* На предњем делу тела гуштера је пљосната шиљаста [[глава]] која је широким [[врат]]ом подељена од [[труп]]а. На глави су велике [[очи]] с покретљивим очним капцима. Дужина гуштера се креће између дванаест и шездесет сантиметара. Труп се завршава дугачким [[реп]]ом који гуштери у опасности могу откинути и тако побећи од непријатеља.<ref name="пе" /> То се назива [[аутотомија]] (''самоосакаћивање''). После извесног времена реп поново израсте у истој дужини.<ref name="sžs">Све животиње света, "Вук Караџић", Београд, 1987. год.</ref> Ипак, између новог и старог репа постоји разлика. Док је стари реп био коштан, нови је састављен од [[Хрскавичаво ткиво|хрскавице]].<ref name="гус" /> Креће се помоћу два пара кратких ногу на којима има пет [[прст]]ију. Тело се не наслања на [[ноге]], јер се оне налазе по страни. Стога код кретања [[Трбух|стомаком]] дотичу земљу па кажемо да гмижу. [[Кожа]] гуштера је сува, без [[жлезда]], покривена рожнатим љускама које спречавају губитак воде из тела. Ово „одело“ гуштеру ограничава раст па се морају пресвлачити. Животиња се ослобађа старе [[кошуљица|кошуљице]] трљајући тело о [[Камен|камење]], [[Корен|корење]] и стабљике [[Биљке|биља]]. Код здравих гуштера сето пресвлачење кошуљице заврши за два дана, а код слабијих за осам и више дана.<ref name="гус" />

* Кретање гуштеру омогућује снажан [[костур]] и добро развијени [[Мишићно ткиво|мишићи]]. Гмизавци имају исте делове костура као и [[водоземци]]. Гмизавци имају [[Ребро|ребра]] од којих је првих [[пет]] пари спојено с [[грудна кост|грудном кости]].

* [[Ваздух]] улази кроз дисајне путеве у [[гркљан]], затим у [[душник]] који се грана у две душнице. Оне доводе ваздух у [[плућа]] која имају већу површину од [[Жаба|жабљих]].

* На леђној страни тела су два [[бубрег]]а која излучују мокраћу у чврстом облику. Имају и мокраћни мехур.

* Храна улази кроз [[уста]] у којима се налазе [[зуби]] које могу мењати целог живота. Ту је много жлезда и танак, дугачак рашљасти [[језик]] помоћу којег осећају [[мирис]]. Хране се углавном инсектима, али поједине врсте су и биљоједи.<ref name="пе">Популарна енциклопедија, Београд 1978.</ref>

* [[Срце]] гмизаваца је троделно. Грађено је од 2 преткоморе и 1 коморе која је делимично преграђена. У комори се због тога делимично мешају артеријска и венска [[крв]].

* [[Температура]] је променљива. У његовој крви се налази мала количина [[кисеоник]]а. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број [[Црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]] и мало срце с обзиром на величину тела и његови спори откуцаји. Недостатак кисеоника доводи до тога да не може у довољној мери да подигне [[Температура|температуру]] тела. Због тога мора да се излаже [[Сунце|сунцу]] како би споља добио ону [[Топлота|топлоту]] која му је потребна за [[кретање]] и [[живот]].<ref name="гус">Мала енциклопедија животињског царства, Просвета</ref>

Женка снесе [[јаја]] и пролеће, и то увек ноћу. Јаја су мало дугуљаста и величине зрна пасуља и беличасте боје. Љуска им је мекана и тако еластична да ће се јаја, бачена на тло, одбити као гумена лоптица. Снесе од три до осам јаја у песку, у јамици дубокој петнаестак сантиметара коју је ископала на сунчаном месту Да би се заметак развио, јајету је потребна топлота. Већина јаја инкубира се на температури од 28 &nbsp;°C са малим варијацијама у температури. Сама [[инкубација]] траје од 38-90, дана зависно од врсте.

Живи око десет година.

* '''Окати зелембаћ''' - То је највећи и најелегантнији европски гуштер. Дугачак је шездесетак сантиметара а и више, а кожа му је дибних, живих боја. Живи у свим подручјима где се узгаја маслина (Шпанија, Италија, Тунис, Алжир ). Дешава се да окати зелембаћ порасте и до деведесет сантиметара.

* '''Обични зелембаћ''' (-{''Lacerta viridis''}-) - Разликује се од обичних гуштера својим елегантним изгледом, бљештавим бојама и живахним [[Темперамент|темпераментом]]. Дугачак је и преко 50 сантиметара, од којих 26 отпада на реп. Живи код нас, у Шуанији, Италији, Средњој Европи, Дунавском базену и Малој Азији.

* '''Сива гуштерица''' (-{''Lacerta agilis''}-)- Дугачка је око 24 сантиметра. Боја јој је прилагођена подручјима у којима живи; може бити сива, смеђа, црнкаста или маслинастозелена. Та се гуштерица необично вешто пење и јури по зидовима, у чијим пукотинама има своје склониште.

* '''Афричка гуштерица''' - То је чудна гуштерица која живи у северној Африци. Има бодљикав реп у облику вадичепа. Када се повуче у склониште, репом зачепи отвор да би спречила улазак уљезима. За разлику од осталих гуштера, она је биљојед, храни се само травама и семеном.<ref name="гус" />

* Када се добро угреје, гуштер јури муњевитом брзином, тако хитро да змијолико кретање његовог тела измиче чак и оку најпажљивијег посматрача. Ако га унесемо у собу у којој је температура највише двадесет степени, брзо ће изгубити своју живахност.

* Има чудну нарав, лако се разбесни, али се брзо и смири.

* Воли да слуша [[Музика|музику]], ако неко звижди неку мелодију, гуштер ће стати и напрегнутим очицама оштро посматрати оног ко звижди. Неки [[одгајивач|одгајивачи]]и уче гуштере да изађу између стена на одређен [[звук]] произведен [[Усна|уснама]] или на ударање у неку канту.

* Иако врло ретко, могу се видети и гуштери са два или више [[реп|репа]]а. До тог необичног развоја долази на тај начин што се гуштеру реп сломи, али се не откине, па из оне ране израсте нов реп.

* Гуштери пливају одлично, али само на "кратке стазе", јер нису довољно отпорни.<ref name="гус" />

* [[Гекони]]

* [[Пигоподиде]]

* [[Ноћни гуштер|Ноћни гуштери]]и

* [[Анелитропиде]]

* [[Дибамиде]]

* [[Iguana|Игуана]]

* [[Агамиде]]

* [[Камелеон|Камелеон]]

* [[Пешчане рибе или сцинкуси]]

* [[Аустралијски кусорепи гуштер]]

* [[Фелинаде]]

* [[Прстенасторепи гуштер]]

* [[Крокодил|Пећински и крокодилски гуштери]]

* [[Ангуиде]]

* [[Аниелиде]]

* [[Ксеносауриде]]

* [[Варани]]

* [[Отровни гуштери]]

* [[Безухи гуштер]]

* [[Змијолики гмизавци]]

== Референце ==