Државна фабрика авиона Краљево — разлика између измена

План за осавремењавање ваздухопловства је [[1924]], године направио командант Војног Ваздухопловства (1923—1930) генерал [[Радисав Станојловић]], којим је било предвиђена изградња фабрике савремених борбених авиона и још три аеродрома у земљи, од којих је један требало да буде саграђен у [[Краљево|Краљеву]]. У то време су у држави [[Краљевина СХС|Краљевини Срба, Хрвата и Словенеца]] почеле тек са радом фабрике авиона [[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икарус]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]] у [[Београд]]у, у којима су се тада у малим серијама правили лаки школски авиони. Међутим, војсци су били потребни нови борбени авиони, као и проширење инфрастуктуре за њихово летење. Због опасности од рата са [[Италија|Италијом]] и њеним сателитима, аеродроми и фабрика авиона је требало да се изграде у унутрашњости земље. Команда Војног ваздухопловства је одлучила да се модернизује борбеним авионом [[Бреге XIX|Бреге 19]], који у то доба био авион најновије генерације и њиме су постизани многи светски рекорди. Српска војска је из [[Први светски рат|Првог светског рата]] имала добра искуства са авионом [[Бреге XIV]]. [[Француска|Република Француска]] је у ту сврху одобрила кредит Краљевини СХС у висини од 300 милиона франака за куповину 100 авиона, који су већ [[1925.]]. године почели да пристижу у војне ваздухопловне јединице.

Септембра [[1926.]]. године на Дивљем пољу код [[Краљево|Краљева]] отпочела је иградња војног завода за израду и поправку авиона металне конструкције, за шта су коришћена финансијска средства и машине добијене од [[Немачка|Немачке]] на име репарације за штету учињене Србији за време Првог светског рата. Упоредо са изградњом фабрике текли су и преговори са [[Луј Бреге|Лујом Брегом]] о лиценци за производњу авиона. У то време радило се о врхунској технологији. Годину дана касније, [[14. октобар|14. октобра]] [[1927.]]. потписан је уговор између Краљевине СХС и анонимног Друштва авијатичарских радионица „Луј Бреге“ из [[Париз]]а. Уговор је био потписан на пет година и по њему је на крају пете године [[Луј Бреге|Бреге]] био обавезан да испоручи 425 авиона. Држава је преузела обавезу да изгради инфрастуктуру хале, хангаре, складишта, железничку пругу, до радионице и станове за француске раднике и техничко особље. Французима је по уговуру уступљена инфрастуктура да би организовали производњу и обуку домаћих радника.

Француски радници и инжињери су стигли у новосаграђену фабрику маја [[1928.]]. године и отпочели са монтажом авиона и обуком домаћих радника. У почетку је то била само монтажа већ готових склопова који су довожени из Француске. Затим су се почели производити једноставнији, а потом и сложенији делови и склопови у самој фабрици. Тек, после нешто више од годину дана из фабрике је изашао први авион, потпуно направљен у фабрици. Производња тог првог авиона у фабрици је обележена на свечан начин. Чин освећења је обавио [[Николај Велимировић|епископ Жички Николај]], уз политички и војни врх земље, и представнике дипломатског кора. Свечаности је присуствовао и сам француски конструктор [[Луј Бреге]].