Фински језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 45:
У [[Руско-шведски рат|Шведско-руском рату]] [[1809]]. године, Финска је припојена Русији као Аутономно Велико Војводство. Финска је била под директном јурисдикцијом руског цара, са генералним гувернером у Финској коа представником цара. Тек у периоду руске владавине у Финској, фински језик је постао, поред шведског, такође званични језик.
Избијањем [[Октобарска револуција|октобарске револуције]], Финска је [[6. децембар|6. децембра]] [[1917]]. године прогласила независност, а нова совјетска власт је независну Финску признала тек [[4. јануар]]а [[1918]]. године.
: Од јануара до маја [[1918]]. године у Финској је беснео грађански рат који је завршио победом „белих“ на чијем војном челу је био будући фински маршал [[ГуставКарл Манерхајм]]. Године [[1920]]. су нормализовали финско-руски односи потписивањем уговора у [[Тарт]]у.
У августу [[1939]]. године, [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски савез]] је склопио Уговор са Немачком о међусобном ненападању. Међутим, у очекивању бурних ратних збивања у [[Европа|Европи]], [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је финској влади поставио захтев за размену територија којом би граница у близини [[Санкт Петербург|Лењинграда]] била повучена у Финску, а за узврат би Финска добила већу територију у Карелији, али углавном ненасељену. После дугих преговора, Финска је одбила тај захтев па је [[Црвена армија]] напала Финску у новембру 1939. године. Тако је избио [[финско-руски]], тзв. [[Зимски рат]], који је трајао до марта [[1940]]. године, у коме се мала финска армија, без значајније помоћи из иностранства, успешно супротставила моћној Црвеној армији. На завршетку Зимског рата, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] је присвојио део територије Финске на КраљевскојКаралијској превлаци.
 
Након напада [[Немачкаоперација Барбароса|напада Немачке]] на СССР, ратно[[Ратно ваздухопловство Совјетског Савеза]] је бомбардовало финске градове, под изговором да су ту стациониране немачке снаге. Тако је почео тзв. Продужни финско-совјетски [[Продужени рат]] који је трајао до септембра [[1944]]. године, у коме је Финска поново изгубила 10% своје територије са значајним културним центром [[Виборг (Русија)|Виборгом]], као и градић-луку [[Петсамо]] са великим рудником никла и излазак на [[Северно ледено море]]. Међутим, Финска је сачувала независност. Први послератни председник републике био је [[маршал]] [[ГуставКарл Манерхајм]], који је и у Продуженом рату био командант финске армије.
 
Тако је Финска у [[Други светски рат|Другом светском рату]], услед несрећних околности, у тежњи да сачува своју независност и територијални интегритет, мимо своје воље и темељних националних интереса за добросуседским односима са источним суседом, а противно и интересима антихитлеровске
коалиције, била увучена у сукоб са СССР-ом, водећи свој, сепаратни рат, уз помоћ Немачке у наоружању.