Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 45:
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], инспирисана [[просветитељство|просветитељским]] идеалима, је закључила да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на [[Други Континентални конгрес|Другом континенталном конгресу]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] где је [[4. јул]]а [[1776]]. донесена [[Декларација независности САД|Декларација о независности САД]]. Њиме се тринаест колонија прогласило независним од Велике Британије и склопило ад хоц [[конфедерација|савез]] који ће бити познат као Сједињене Америчке Државе.
[[Амерички рат за независност]] младе нације није ишао добро по колонисте све до победе над британском војском у [[битке код Саратоге|бици код Саратоге]] [[1777]]. године. То је подстакло [[Француска|Француску]] да призна америчку независност и [[1778]]. године и да отворено помаже америчке колонисте новцем, оружјем и експедиционим корпусом. Касније су се Француској прикључиле [[Шпанија]] (1779) и [[Низоземске|Низоземска]] (1780). Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код либералне британске јавности и политичара. Коначни ударац је дошао када су француске и америчке снаге [[1781]]. у [[опсада Јорктауна|бици код Јорктауна]] натерале велику британску војску под [[чарлс Корнволис|лордом Корнволисом]] на предају. Следеће године је потписано примирје, а [[1783]]. у Паризу [[
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како [[конфедерација|конфедерално]] уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје како би се требао створити ново, чвршће уређење. Те су идеје формулисане у ''[[Федералистички списи|Федералистичким списима]]'', а усвојене су на [[Уставна конвенција САД|Уставној конвенцији]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1787]]. када је одлучено да САД постану [[федерација]] те донесен [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]], који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су почели с радом у пролеће [[1789]].
Ред 131:
== САД као суперсила ==
Након успешног завршетка рата, САД су уживале место не само економски, него и политички и војнички најјаче силе света. Једини који ју је евентуално могао оспорити примат био је ратни савезник Совјетски Савез, с којим су у року од само неколико година односи толико погоршани да је отпочео период зван [[Хладни рат]]. САД се са СССР-ом није борио само за примат у Европи, него и у распадајућим колонијалним империјама бивших европских сила. Американци су том сукобу дали снажну идеолошку ноту, настојећи супротстављање
Америчку политику је у то време водила и идеологија, али и економско-политички интереси за што је најбољи пример [[Маршалов план]] темељем кога је крајем 1940-их и почетком 1950-их обновљена разрушена [[западна Европа]] - релативни просперитет је тамошње становништво требао одвући од комунизма, али и створити и тржиште за америчке индустријске производе. САД се брзо наметнула као водећа сила тзв. Западног блока и слободног света, а као војни инструмент хегемоније [[1949]]. установила [[НАТО]] пакт.
Ред 177:
Истовремено с економским трендовима су се од 1980-их у САД бележили и дотада незабележени културни трендови, који су се првенствено одражавали кроз повратак друштвеног конзервативизма, али и јачање протестантског [[фундаментализам|фундаментализма]] који је, користећи нове медије као телевизија, односно [[телеванђелизам|телевизијске проповеднике]] стекао снажан политички утицај. Ти су се трендови највише могли приметити код бејбибумера од којих су многи напустили радикалне идеје своје младости како би пригрлили или верски конзервативизам или безочни материјализам кога је инкарнирала нова супкултура [[јапи]]ја.
Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године и лосанђелеске [[Летње олимпијске игре 1984.|Олимпијских игара]] [[1984]]. омогућила је Регану да победи на председничким изборима. Иако је задржао оштар антикомунистички и антисовјетски став, Реган је долазак [[Михаил Горбачов|Горбачова]] на власт у
Смиривање Хладног рата, односно све извеснија америчка победа је фокус пажње Американаца почела враћати на унутрашња питања. Стални пораст криминала је 1980-их добио нови подстицај појавом нове дроге зване [[крек]], на што су власти, сада вођене конзервативном идеологијом и принципима [[закон и ред|закона и реда]] одговориле оштром политиком градње нових затвора, строжим казнама и контроверзним [[рат против дроге|ратом против дроге]].
| |||