Средином [[19. век]]а, [[Сентеш]] је био административниуправно и културникултурно центарсредиште данашње [[Чонград (жупанија)|жупаније Чонград]]. Племићи и виши слојеви тадашњег [[Угарска|угарског]] друштва су радо долазили у Сегварски[[Сегвар]]ски дворац и тамо проводили заједничко време.
Најстарији сачувани споменици овог среза су: [[Арпадхалом]] ''(-{Árpádhalom}-)'', [[Черебекењ]] ''(-{Cserebökény}-)'' и [[Еперјеш]] ''(-{Eperjes}-)''. Овај део среза је био насељен још у доба насељавања [[Мађари|Мађара]], у време [[АрпадАрпадовци|Арпадоваца]]а. иЗа ово време су везанио најстарији трагови насељавања, а остаци [[Хришћанство|хришћанске]] цркве, се налазе у месту [[Белше-Ечер]] ''(-{Belső-Ecser}-)''.
У врхунцу моћи племићке породице [[Карољи]] ''(-{Károlyi család}-)'' у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места [[Нађмагоч]] и [[Дерекеђхаз]]. Један део поседа је у другој половини [[19. векавек]]а од њих откупио [[Чепел|чепељски]] барон [[Вајс Манфред]] ''(-{Weiss Manfréd}-)''. У једном периоду владавине породице [[Карољи]] направљен је и преседан, па су они [[1836.]] године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао „ереквалтшаг“ ''(-{örökváltság}-)'', или у преводи ''трајна промена власништва''.
== Привреда ==
Између два [[Први светски рат|светска]] [[Други светски рат|рата]] на путу од Нађмагоча[[Нађмагоч]]а и Дерекеђхаза[[Дерекеђхаз]]а су посађени [[јоргован]]и. Током година ајањихово чанојако корење је постала добра сировина за израду намештаја[[намештај]]а, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.
НајбројнијеПовршински најпространије насељено место [[Фабијаншебешћен]] ''(-{Fábiánsebestyén}-)'' поседује и најквалитетнију земљу за [[Пољопривреда|пољопривредну]] обраду, и она се користи за производњу разног семењабиља које се даље продаје. Родно земљиште је омогућило и [[баштованство]] у пластеницима[[пластеници]]ма, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана [[баштованство|баштованства]] је заживела током педесетих година двадесетог[[20. векавек]]а.
[[Сегвар]] и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару[[Сегвар]]у постојала и фабрика [[Кудеља|кудеље]], тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису [[Кудеља|кудеље]]. У самој фабрици су користили [[Магарац|магарце]] за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.
