Опсада Никеје (1097) — разлика између измена

|заповедник1 = Боемунд Тарантски <br /> РејмондРемон ТулушкиТулуски<br /> Готфрид Бујонски<br /> Мануел Бутумит

[[Крсташки ратови|Крсташи]] су напустили [[Византијски Цариград|Константинопољ]] крајем априла [[1097]]. [[Готфрид Бујонски]] је први стигао до Никеје заједно са [[Боемунд Тарентски|Боемундом Тарентским]], [[Танкред Галилејски|Танкредом Галилејским]], [[Ремон Тулуски|РејмондомРемоном ТулушкимТулуским]] и Робертом Фландријским. Са њима су дошли и [[Петар Пустињак]] и остаци Сељачког крсташког похода, те мало Византинаца под Мануелом Бутумитом.

Град су ставили под опсаду [[14. мај]]а, распоредивши се по разним деловима градских зидина. Град је био добро брањен са 200 кула. Боемунд се улогорио северно од града, Готфрид источно, а РејмондРемон и Адхемар јужно.

Најпре су [[Ремон Тулуски|Рејмонд Тулушки]] и [[Роберт Фландријски]] поразили [[20. мај]]а истурени део Арсланове војске. У жестокој бици, која је трајала до у ноћ, крсташка војска је поразила [[21. мај]]а султана Арслана. Обе стране су имале велике губитке, али султан се повукао упркос позива у помоћ од стране Никејских Турака.

Алексије Комнин је дао крсташима новац, коње и друге дарове, али крсташи нису били задовољни, јер су веровали да би имали много више да су сами заузели Никеју. Алексије Комнин није допустио крсташима да иду, док се нису заклели на оданост и верност Алексију Комнину и да ће [[Византијско царство|Византији]] вратити све области, које јој припадају. Један део се већ раније заклео у [[Византијски Цариград|КонстантинопољКонстантинопољу]]у. Танкред Галилејски је најпре одбијао да да заклетву, али на крају су се и он и Боемунд Тарентски заклели.