Хоенштауфен — разлика између измена

129 бајтова уклоњено ,  пре 8 година
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
мНема описа измене
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
== Владари Немачке ==
 
Када је [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрик V]] као pоследњи члан Салијске династије умро без мушких наследника постојала је неизвесност око наследника. Фридрик и [[Конрад III]] су као мушки Штауфени представљали унуке [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хенрика IV]] и нећаке [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрика V]]. После смрти [[Лотар III, цар Светог римског царства|Лотара III]] [[1137]]. [[Конрад III]] је постао [[краљ Немачке]].
 
=== Фридрих Барбароса ===
 
Други Хоенштауфовски владар је био [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] ([[1152]]—[[1190]]). Борио се током читавог периода своје власти да поврати моћ и престиж монархије, али није имао великог успеха. Током периода [[Борба за инвеституру|борбе за инвеституру]] краљеви су имали много мања средства од цркве у Немачкој. С друге стране војводе су ојачале, тако да је [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] био принуђен да у Италији налази средства потребна да би повратио краљевску моћ у Немачкој.
 
Фридрих Барбароса је био цар, коме деценије сталног ратовања у Италији нису доносили битне резултате. Папе и просперитетни градови-државе северне Италије су били традиционални непријатељи, али царска доминација и опасност ујединила их је против Барбаросе. Под водством папе Александра III формира се коалиција против Фридриха Барбаросе. [[Ломбардски савез]] побеђује Фридриха Барбаросу, тако да је био принуђен да склопи споразум са папом, по коме признаје папску државу, а папа признаје Барбаросу за цара.
=== Хенрик VI постаје краљ Сицилије ===
 
Барбароса је умро [[1190]]. на крсташком походу, а наслеђује га [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] ([[1190]]—1190—[[1197]]). Хенрик VI постаје краљ Сицилије. [[Сицилија]] и Италија су биле јак извор прихода за немачке краљеве. Освајајући Сицилију, Хенрик VI је постао најмоћнији краљ Европе и Медитерана. Хенрик VI није успио да постигне да је царска круна наследна. Ипак успева да постигне да се [[1196]]. потврди да ће његов син [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] добити немачку круну. Вратио се у Италију, где је био толико моћан, да је могао ујединити Италију. Умро је од маларије [[1197]]. на Сицилији.
 
=== Раздобље два краља ===
 
Пошто је био јак отпор избору трогодишњег детета [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] као краља, дечаков стриц [[Филип Швапски]] пристаје да буде краљ. Изабран је [[1198]]. године. Друге фракције су изабрале кандидата династије Велф [[Отон IV, цар Светог римског царства|Отона IV]] као антикраља. Отон IV је био син [[Хајнрих Лав|Хенрика Лава]]. Уследио је грађански рат. [[Филип Швапски]] умало није победио у том рату, али убијен је [[1208]]. године. Отон IV тада постаје једини краљ, али поражен је од Француза у великој [[битка код Бовина|бици код Бовина]] [[1214]]. године.
Фридрих II се вратио [[1212]]. у Немачку и постаје краљ [[1215]]. године.
 
=== Фридрих II ===
 
[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] ([[1215]]—[[1250]]) је током своје власти јако мало боравио у Немачкој. Зато је учинио велике концесије немачком племству. Царски статут из [[1232]]. немачким кнежевима даје велику независност, толико да су готово постали краљеви. Свештенство је такође постало моћније. Иако је [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] био један од најенергичнијих и најспособнијих владара средњег века, није чинио ништа да Немачка буде уједињена. После његове владавине локални владари су имали много више овлашћења него пре њега.
 
=== Политичка фрагментација Немачке ===
1.572.075

измена