Самуилово царство — разлика између измена

| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]]

| Следбеник1 = [[Византијско царство|Византија]]

'''Самуилово''' (понекад<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>: ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''' (976—1018) је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[Словенскисловенски устанци против Византије у X и XI веку|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византијско царство|Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:

[[Византијско царство|Византинци]] су након освајања [[Прво бугарско царство|бугарског царства]], [[971]]. године, завели окрутну управу у [[Македонија (област)|Македонији]] због чега је [[976]]. године букнуо [[устанак]] против [[Византијско царство|Византије]]. На челу [[Устанак|устанка]] нашла су се четири [[син]]а војводе-комите Николе тзв. ''комитопули'': [[Давид Брсјачки|Давид]], [[Арон Брсјачки|Арон]], [[Мојсије Брсјачки|Мојсије]] и Самуило. Током побуне у борби су погинули [[Давид Брсјачки|Давид]] (убили су га [[Македонија (област)|македонски]] [[Власи (Балкан)|Власи]] на [[планина]]ма између [[Преспа|Преспе]] и [[Костур (град)|Костура]]) и [[Мојсије Брсјачки|Мојсије]] (приликом напада на [[Сер (град)|Сер]]), док су [[Арон Брсјачки|Арон]] и Самуило успели да протерају [[Византијско царство|Византинце]] из [[Македонија (област)|Македоније]]. Међу браћом је дошло до неслагања око наставка деловања јер је [[Арон Брсјачки|Арон]] био за постизање споразума са [[цар]]ем [[Василије II Бугароубица|Василијем II]], док је Самуило био за независност државе, које се окончало [[Арон Брсјачки|Ароновом]] смрћу по Самуиловој наредби. Подизање побуне чији је циљ било стварање словенског царства позивајући се на традиције ''првог бугарског царства'' привукла је [[979]]. године устанку некадашње бугарске принчеве [[Борис Петров|Бориса]] и [[Роман Петров|Романа]] који су живели у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у. Током пута Борис је убијен, јер су га [[Бугари]] због [[Грци|грчке]] одеће заменили за Византинца, међутим Роман је стигао до [[Видин]]а, али није наишао на одушевљење народа. Самуило му није предао власт иако је он на њу полагао право, тако да се Роман највероватније морао задовољити положајем намесника у [[Скопље|Скопљу]].

Самуило је кренуо да проширује своје земље користећи се унутрашњим сукобима у [[Византијско царство|Византији]] и њеном заузетошћу на другим странама, првенствено побунама у [[Мала Азија|Малој Азији]] ([[побуна Варде Склира]]). Већ [[979]]. године продире у [[Тесалија (област)|Тесалију]] и неуспешно [[Опсада|опседа]] [[Лариса (град)|Ларису]], међутим град већ [[983]]. године успева да заузме, преселивши тамошње [[Јужни Словени|Словене]] у [[Македонија (област)|Македонију]]. Ширење словенског устанка приморало је младог цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] да [[986]]. године крене на [[Софија (град)|Софију]], која је тада била [[Исток|најисточнији]] Самуилов посед. Међутим, [[Византијско царство|Византинци]] нису отпочели опсаду града већ су задовољили блокадом коју су после три [[Седмица|недеље]] морали да подигну због недостатка хране и повуку се ка Цариграду. Током повлачења словенска војска их је, предвођена самим Самуилом, сачекала у кланцима [[Тројанова врата|Тројанових врата]] (''[[битка код Тројанових врата]]'') и разбивши [[17. август|17.08.]][[986]]. године у потпуности [[Византијска војска|византијску војску]]. Последица овог пораза било је избијање [[грађанског рата]] у Византији који је паралисао сваки покушај да се устанак угуши. Василије је након три [[Година|године]] сукоба уз помоћ [[Руси|Руса]] успео да поврати контролу над Царством, али је за то време Самуило је направио поход на запад заузевши скоро све [[Српскесрпске областиземље нау Балканураном средњем веку|српске земље]] ([[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Босна (област)|Босну]], [[Рашка (област)|Рашку]]), да би [[989]]. године заузео [[Бер]] и [[Српчиште]] (''Србицу''). Приликом заузимања [[Дукља|Дукље]] заробљава [[Јован Владимир|Јована Владимира]], али га врло брзо враћа на [[Дукља|дукљански]] [[престо]] као [[муж]]а своје [[Ћеркасрпски сроднички односи|ћерке]] [[Косара|Косаре]] и свог [[зетсрпски сроднички односи|зета]]а. Већ наредне године Самуило осваја [[Епир (историјска покрајина)|Епир]] и [[Драчка тема|драчку тему]], припојивши својој држави и сам [[Драч]], који му је највероватније предао његов [[српски сроднички односи|таст]] и управник града [[Јован Хрисилије]].

Његовој држави припојени су: [[Епир (регионисторијска покрајина)|Епир]], [[Тесалија (област)|Тесалија]], [[Дукља]], [[Рашка (област)|Рашка]], [[Босна (област)|Босна]], [[Травунија]], [[Срем]], данашња [[Албанија]] и [[Подунавска Бугарска]]. Самуило се након тога прогласио за [[цар]]а позивајући се на титулу [[Симеон ВеликиI|Симеона Великог]], уздигао је [[Охридска архиепископија|Охридску архиепископију]] на ранг [[Патријаршија|патријаршије]], а престоницу из [[Преспа|Преспе]] преместио у [[Охрид]].

Самуило [[996]]. године креће у нови поход потукавши Византинце под [[Солун]]ом, после чега се још више оснажује и [[997]]. године продире до [[Коринт]]а и [[Пелопонез]]а. Међутим на повратку код [[Река Сперхија|Сперхија]] Византинци предвођени [[Нићифор Уран|Нићифором Ураном]] у [[ноћ]]ном нападу наносе страховит пораз Словенима. У борбама је сам Самуило тешко рањен и једва је успео да се спасе са сином, док је у борби заробљено око 12 000 његових војника. Исте године Уран покреће прву успешну офанзиву на Самуилову државу и готово несметано пљачка и плени скоро три [[Месец данамесеци|месеца]].

Самуило [[1001]]. године покреће офанзиву ка [[ХадријанопољЈедрене|Хадријанопољу]]у и [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, али у тај сукоб окончава [[1004]]. године његовим поразом, мада су његове трупе преко [[ФилипољПловдив|Филипоља]]а стигле до [[ХадријанопољЈедрене|Хадријанопоља]]а. Последица тога је [[Византијско царство|византијско]] заузимање скоро половине његове земље. Док је Самуило надирао ка Хадријанопољу, Василије је [[1002]]. године заузео [[север]] данашње [[Грчка|Грчке]]. Самуилов [[српски сроднички односи|зет]] [[Добромир]] предаје [[Бер]] без борбе добивши заузврат титулу [[антипат]]а. [[Војсковођа]] [[Димитрије Тихонас]] предаје [[Колиндрон]], под условом да он и његове трупе добију слободан пролаз ка средишту Самуиловог царства. Следеће на удару било је [[Српчиште]] које [[Јунак|јуначки]] бранио [[војвода Николица]], али је град на крају ипак пао у Василијеве руке, а Николица у заробљеништво. Василије је тако овладао целом [[Тесалија (област)|Тесалијом]], а на повратку у [[Солун]] заузима [[Воден (град)|Воден]] повративши тако контролу над целокупном [[Егејска Македонија|Егејском Македонијом]]. Василије се потом окреће [[север]]у државе и, док Самуило на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]] [[1003]]. године упада и пљачка Хадријанопољ, заузима [[Видин]] и креће на [[Скопље]]. Самуило (који се после упада у Хадријанопољ брзо повукао ка [[Македонија (област)|Македонији]]) је покушао да на [[Вардар]]у заустави Василијев продор, међутим византијски цар односи још једну велику победу. Након тога Василије улази у Скопље које му је предао намесник града и бугарски принц [[Роман Петров|Роман]]. Цар је на повратку покушао да освоји и [[Перник]] на [[Струма|Струми]], али му то не полази за руком, а Самуило [[1004]]. године покреће своју последњу офанзиву и бива под [[Солун]]ом поражен. Велики Василијеви успеси уверили су многе да је он сигурни победник, тако да су му [[1005]]. године [[Драч]] предали Самуилов [[српски сроднички односи|зет]] [[Ашот]] и [[српски сроднички односи|таст]] [[Јован Хрисилије]], исти онај који 15 [[година]] раније град предао Самуилу када је деловало да ће он бити победник у рату.

Последњи неуспеси у борбама довели су до промене у Самуиловој тактици. Уместо доташњих офанзива, он је почео да утврђују је средиште своје државе Пелагонијску равницу и прилазе њој, спремајући се за одсудну одбрану. У [[Клисура|клисури]] [[Река Струмица|Струмице]] коју творе [[Беласица]] и [[Огражден]] он је подигао јаку [[Утврдатврђава|утврду]] онемогућивши на тај начин прилаз [[Пелагонија|Пелагонији]] у шта се почетком [[1014]]. године уверио и сам [[Василије II Бугароубица|Василије II]] који је туда покушао да се пробије. Искусни Василије је тада наредио [[Нићифору Скифијасу]], [[Византијски стратег|стратегу]] [[Македонска тема|македонске теме]], да покуша да преко Беласице заобиђе Самуилове положаје, што је овај и учинио. Тако су се Самуилове трупе нашле између [[чекић]]а и наковња и [[29. јул|29.07.]][[1014]]. године [[византијска војска]], под командом [[Василије II Бугароубица|цара Василија II]] до ногу их је потукла у тзв. [[Битка на Беласици|''бици на Беласици'']]. Самуило је успео да се спасе и склони у [[Прилеп]], док је Василије неуспешно покушао да заузме [[Струмица (град)|Струмицу]] која је одолела његовој [[Опсада|опсади]]. Заробљени на Беласици, њих око 15 000 (број је претјеран), је по [[цар]]евој наредби [[Слепило|ослепљено]], док је сваком стотом или хиљадитом остављено по једно [[око]] да би могао да води остале. Због ове суровости [[Василије II Бугароубица|цар Василије II]] је добио надимак ''Бугароубица''. Када је Самуило видео своју оковану и ослепљену [[Војска|војску]] умро је на месту од [[Срчанасрчани капудар|срчане капи]] [[6. октобар|06.10.]][[1014]]. године.

После ових пораза на долази до промене власти у некадашњој Самуиловој држави, вероватно током [[Септембар|септембра]] [[1015]]. године. Самуилов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] ([[син]] [[Арон Брсјачки|Арона]] који је по Самуиловој наредби убијен) у лову недалеко од језера Петриска убија свог брата и цара Гаврила Радомира и преузима власт. Да би обазбедио своју власт Владислав убија и његову жену, а њиховог сина ослепљује. Има индиција да је ово учињено уз подршку Византије, јер је Василије са новим владром закључио мир, међутим непријатељства су ускоро поново обновљена.

Василије овог пута продире до самог [[Охрид]]а, али га напади [[Војвода Ивац|војводе Ивца]] на његову позадину приморавају да се врати. Ивац се пред царем повукао у [[Планина|планине]], након чега се он бацио на заузимање преосталих [[запад]]них делова Самуиловог царства, заузевши [[Тврђава|тврђаве]] [[Термица (тврђава)|Термицу]] (недалеко од [[Банско (Македонија)|Бањског]] крај [[Струмица (град)|Струмице]]) и [[Бојана (тврђава)|Бојану]] (поред данашње [[Софија (град)|Софије]]).

[[Јован Владислав]] (творац чувеног [[Битољски натпис|''Битољског натписа'']]) је у циљу осигуравања своје власти, на превару довукао у [[Преспа|Преспу]] [[Срби|српског]] [[кнез]]а и [[Самуило (цар)|СамуилоСамуиловог]]вог [[зетсрпски сроднички односи|зета]]а [[Јован Владимир|Јована Владимира]], где је, према његовој [[Хагиографија|хагиографији]], убијен на [[Црква (грађевина)|црквеном]] прагу по његовој наредби [[22. мај|22.05.]][[1016]]. године. Крајем [[лета]] Василије је поново покушао да освоји [[Перник]], али се после [[Месец данамесеци|тромесечне]] (88 [[дан]]а) [[Опсада|опсаде]] повукао необављена посла, јер је храбра одбрана предвођена [[Војвода Кракра|војводом Кракром]] пружила јуначку одбрану. Током [[Пролеће|пролећа]] [[1017]]. године Василије заузима [[Вишеград (пелагонијски)|Вишеград]], [[Бер]], [[Острово (Воден)|Острово]] и [[Молиск]], а потом и [[Сетина|Сетину]]. У борбама око Сетине, показало се колико су се тамошњи [[Јућни Словени|Словени]] плашили [[Василије II Бугароубица|Василија]], јер су на саму његову појаву побегли из скоро добијене битке против Византинаца предвођених [[Константин Диоген|Константином Диогеном]].

* [[Војвода Драгомуж]], који му је предао [[Струмица (град)|Струмицу]] и добио титулу патриција

Иако је [[Василије II Бугароубица|Василије II]] ушао у Охрид, иако му се већи део великаша и војвода предао део њих ипак није положио оружје и покушао је да настави борбу.(Види:''[[Борбе Самуилових војвода након 1018. године]]''.

* У [[историја]]ма на [[БалканБалканско полуострво|Балкану]]у постоји сукоб око Самуилове етничке припадности, односно око тога да ли је његово [[царство]] треба називати [[Македонија (област)|македонским]] или га сматрати наставком [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]].

* Бугарски научници своју тезу темеље на чињеницама да се Самуило прогласио за [[цар]]а и настављача традиција [[Симеон ВеликиI|Симеона Великог]], као и на чињеници да је [[Василије II Бугароубица|Василије II]] добио надимак ''Бугароубица''. Осим тога у корист ове тезе је и чињеница да је сам Самуилов нећак, цар [[Јован Владислав]] у [[Битољски натпис|Битољском натпису]] изјавио да је самодржац Бугарски, цар Бугара, бугарског рода. Ову тезу, такође подржава и део светских и српских историчара ([[Срђан Пириватрић]] и други).

* Са друге стране треба имати у виду да се за неку титулу у [[Средњи вијек|средњем веку]] морали позивати на старе традиције или на нека освајања, што је у овом случају била [[Симеон ВеликиI|Симеонова]] (чији је потчињени Самуилов отац био) [[цар]]ски [[вијенац|венац]]. Касније је за [[цар]]а, настављача Самуилових традиција, проглашен [[Константин Бодин]] приликом побуне [[1072]]. године која избија под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]].

* Примера ради [[стефан Душан|цар Душан]] се прогласио за [[цар]]а (настављача [[Византијско царство|византијских]] традиција) када је заузео трећи [[град]] по снази у [[Византијско царство|Византији]] [[Сер (град)|Сер]], а [[Солун]] (који је био други по снази после [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграда]]а) држао под [[Опсада|опсадом]], притом држећи [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Тесалија (област)|Тесалију]] и [[Југ|јужну]] [[Тракија|Тракију]].

* [[Словенски устанци против Византије|Словенски устанци против Византије у X и XI веку]]

** [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|Устанак Петра Дељана]]

** [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|Устанак Ђорђа Војтеха]]