Шпанско освајање Јукатана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Прерађивање||17|1|2012|Историја}}
'''Шпанско освајање Јукатана''' је кампања којом су шпански [[конкистадори|конкистадор]]и освојили подручје [[Цивилизација Маја|цивилизације Маја]] на северном и централном [[Јукатан]]у и делу гватемалских планина.
 
== Маје ==
Овај део освајања и колонизације Америке почиње у раном [[16. век]]у. За разлику од освајања царства Инка и Астека на овом подручју пружен је далеко већи отпор и освајање је трајало 170 година, док није пао задњи Ица центар на језеру [[Петен Ица]] [[1697]]. Шпанци су заузели већину Јукатана до [[1546]], сем подручја [[Петен]] и гватемалских планина.
 
Ред 10:
Током почетних освајања главни мотив за конквистадоре је била пљачка, односно злато и сребро. У односу на Астеке и Инке, Маје нису обиловале златом, тако да конквистадори нису ни имали велику мотивацију да их покоре. Касније постају интересантни, када Шпанцима почиње доделивање земље и расте потреба за радном снагом.
 
== Први сусрети (1511) ==
Прво шпанско искрцавање на [[Јукатан]] десило се случајно, када је шпански брод доживео бродолом јужно од [[Јамајка|Јамајке]]. Седамнаест чланова посаде је покушало чамцем да дође до [[Куба|Кубе]], али струје су их одвуке западно, па су након две недеље дошли до Јукатана. [[Маје]] су их заробиле и поделиле неколицини поглавица као робове, а један део је био жртвован. Следећих година део преосталих је умро или од болести или од исцрпљености тако да су остала само двојица. Један од њих успео је да побегне до другог владара Маја, а други је постао цењен код Маја због храбрости и постао је племић. Ти бродоломци су били вероватно први који су донели епидемијске заразне болести од којих је много људи умрло у том подручју.
[[Датотека:Mayamap.png|десно|350п|мини|Подручје цивилизације Маја]]
 
== Ране експедиције (1517-15191517—1519) ==
Следећи контакт је био [[1517]], када је [[Франсиско Ернандез де Кордоба]] кренуо са Кубе у потрагу за робовима. Робови су им били потребни као замена за кубанске домородце, који су умирали великом брзином. [[Шпанци]] су били изненађени кад су угледали камене градове на Јукатану. Кордоба је посетио неколико градова. Једни су га пријатељски дочекали и изразили жељу да тргују нудећи му робу. Шпанце је изненадило кад су добили злато. Други су били непријатељски расположени и одмах су испаљивали стреле на Шпанце. Експедиција се вратила на Кубу да извести о открићу нове земље. Гувернер Кубе [[Дијего Веласкез де Квељар]] је наредио да се пошаље експедиција са 4 брода и 200 људи под вођством његова нећака де Гријалва. Та експедиција је слично завршила. Били су разочарани малом количином злата, коју су прикупили, али вратили су се са причом о богатом царству на западу.
 
Због тога је [[Ернан Кортес|Ернан Кортез]] кренуо [[1519]]. у нову експедицију. Једно време је провео на острву крај Јукатана и ту сазнаје за преживеле из бродолома [[1511]]. Од двојице преживелих, један је кренуо са Кортезом и послужио је као преводилац.
 
== Први покушај освајања (1527-15281527—1528) ==
Конкистадори су били заузети освајањем богатог Мексика, тако да је прошло неколико година да би тек [[1526]]. [[Франсиско де Монтехо]] добио је дозволу од краља Шпаније да освоји Јукатан. Године [[1527]]. дошао је у источни Јукатан. У почетку је мирољубиво дочекан и већина поглавица се сложила да се закуну на лојалност шпанском краљу. Претходно су сви чули за шпанско освајање царства Астека.
 
Како су Шпанци напредовали налазили су већ празне градове. После су Шпанци почели да нападају, а домороци се нису предавали већ су пружали отпор. Монтејо се вратио на обалу и основао је [[1528]]. тврђаву на обали, али више није имао никаквог успеха у покушају подјармљивања домородаца. Због тога се вратио у [[Мексико]], да би скупио већу војску.
 
== Други покушај освајања (1531-15351531—1535) ==
Монтејо се вратио [[1531]]. са већом војском и заузео је Кампече, лучки град Маја. Док је градио тврђаву у Кампечеу, послао је свога сина Франциско Монтеја Млађег са војском у унутрашњост. Поједине вође Маја су тврдиле да су савезници. Наставио је до [[Чичен Ица|Чичен Ице]], где је успоставио главни град шпанског Јукатана. Међутим после неколико месеци Маје су се побуниле, па су Шпанци били присиљени да побегну у [[Хондурас]].
 
Старији Франсиско де Монтехо је за то време био стално опседнут у тврђави Кампече, а многим његовим војницима се није свиђало да се тако боре за никакав профит. Тражили су да се нађе лакша територија за освајање на другом месту. Током [[1535]]. Монехо се повлачи у [[Веракруз]], тако да су [[Маје]] поново контролисале [[Јукатан]].
 
== Коначно освајање (1540-15461540—1546) ==
Франсиско де Монтехо је био стар, па је краљевска права на Јукатану предао свом сину Франсиску Монтеху Млађем. Млади Монтехо је напао Јукатан [[1540]]. са великом војском. Главно град је успоставио [[1542]]. у Мериди. Главни вођа Маја на западном Јукатану је покрштен и постао је битан шпански савезник у даљем освајању Јукатана. Било је доста Маја државица које би се најпре покориле шпанској власти, али брзо би се побуниле кад би осетиле тешки терет шпанске власти. Борбе и побуне су се настављале годинама. Освајање је службено завршено [[1546]], када су удружене снаге Шпанаца и њиховог главног Маја савезника победиле комбиноване снаге источног Јукатана. Ипак, периодичне побуне су се настављале током целог периода шпанске колонијалне власти.
 
== Ица Маје из Петена ==
Ица Маје из подручја [[Петен]] су биле посебно значајне. То подручје се налази у данашњој [[Гватемала|Гватемали]], а у колонијално време подручје је било под јурисдикцијом гувернера Јукатана. Главни град Ице је био [[Тајасал]] и налазио се на острву усред језера Петен Ице. Земља Ица је била одвојена од осталог дела шпанског Јукатана дебелом џунглом са мало становништва. Кортез је [[1525]]. први пут посетио то подручје током покрета према [[Хондурас]]у. Тада су поглавице Ица изразиле лојалност Шпанији. Шпанци су касније занемарили то подручје.
 
Ред 41:
Шпанци су спалили целу Маја библиотеку пуну књига. Данас на целом свету постоје само три књиге [[Кодекси Маја|кодекса Маја]]. Касније се цела војска дала у посао уништавања Маја идола. Тако је окончана последња независна домородачка држава Средње Америке.
 
== Види још ==
* [[Шпанско освајање Мексика]]
* [[Цивилизација Маја]]