Википедија

Остроготи — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 11:
Успон [[Хуни|Хуна]] око 370. године довео је Остроготе у вазални однос. Остроготски владар [[Ерманарик]] убија се 378. године.
 
Током следеће декаде Остроготи су дошли до Балкана са [[Хуни]]ма. Били су главни хунски вазал као у [[битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] 451. Неколико устанака против [[Хуни|Хуна]] је угушено. Од Хуна су научили много о коњима.
 
Након смрти [[Атила|Атиле]] [[Гепиди]] и Остроготи предвођени [[Теодемир]]ом побјеђују Хуне у [[Битка на реци Недао|бици на реци Недао]] 454. године.
Ред 23:
Још као млади дечак отишао је у Константинопољ као талац, тј. гарант мира између Острогота и [[Византијско царство|Византије]]. Живот на двору у Константинопољу омогућио му је да много научи о војној тактици и начину владања великим царством. То му је касније одлично послужило кад је постао владар једног дела Римског царства са романизованом мешавином народа. Византијски цареви [[Лав I]] и [[Зенон (цар)|Зенон]] су га ценили. Вратио се међу Остроготе кад је имао 20 година.
 
У то време Остроготи су се населили на византијским деловима Римског царства и били су тешко контролисани савезници Византије. [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] покорава и уједињује готска племена на европском делу Источног римског царства. Цар Зенон га именује конзулом 484. године бојећи се да ће се од савезника претворити у непријатеља. [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] постаје [[488]]. године. Цар Зенон га је послао као свог мандатара у Италију да преузме власт од [[Одоакар|Одоакра]], који је [[476]]. године срушио Западно римско царство. Године 488. Теодорик је са својом армијом стигао у Италију, чиме су панонско подручје и Дунав остали без господара. Побеђује у биткама код Исонза (489), Милана (489) и Аде (490). Године [[493]]. заузима Равену и лично убија [[Одоакар|Одоакра]].
 
Пошто је био регент малолетног Визиготског краља, његовог унука [[Амалрик]]а, [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] је био у ствари и краљ Визигота. Теодорик ће своје царство у Италији проширити по целој Далмацији у римским границама, све до Колубаре и читав [[Срем]] са Сингидунумом (Београдом).
 
== Византијско-Готски рат (535-552) ==
Ред 33:
 
=== Први поход и пораз Острогота ===
[[Велизар]], као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на Остроготе. [[Велизар]] је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра [[536]]. Из Рима је побегао остроготски краљ [[Витигес]]. [[Велизар]] заузима престолницу остроготског краљевства Равену [[540]]. и заробљава остроготског краља [[Витигес]]аВитигеса.
 
=== Понуда мировног споразума ===
[[Јустинијан I]] је имао проблема на истоку Византије. [[Персијанци]] су нападали и правили проблеме, тако да му је био потребан миран западни фронт и једна неутрална земља, која би га одвајала од непријатељских Франака.
 
У том тренутку [[Јустинијан I]] нуди Остроготима великодушан споразум, да они задрже независно краљевство на сјеверозападу Италије, али да му предају пола блага Остроготског краљевства. То је било заиста огромно благо, јер је Италија била изузетно богата дотада. Ту Јустинијанову поруку Остроготима носио је [[Велизар]], који је сам био против такве понуде. Остроготско племство се плашило да споразум не садржи некакву зачкољицу. Остроготи нису веровали Јустинијану, а Велизару су веровали јер су с њим често били у контакту, па су захтевали да и он потпише споразум.
 
Остроготи су баш били изгубили краља па понудише круну Велизару. Велизар је био војник лојалан цару па це претварао да прихвата понуду и да иде у [[Равена|Равену]] на крунисање. Међутим он хапси вође Острогота и захтева цело Остроготско краљевство да буде дио Византије.
 
[[Јустинијан I]] је био љут, јер је имао проблеме са Персијом и био је потребан миран запад. Јустинијан је послао Велизарија на фронт према Персији.
 
=== Наставак рата ===
Ред 48:
Године [[541]]. Остроготи убијају једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах бирају [[Тотила|Тотилу]] као свог новог вођу. [[Тотила]] је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. [[Велизар]] се вратио у Италију 544. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема са снабдевањем и додатним појачањима, које Јустинијан I није слао. Неки историчари сматрају да је био љубоморан. [[Јустинијан I]] [[548]]. године смењује Велизара и поставља [[Нарзес]]а за команданта.
 
У бици код Тагине [[Нарзес]] побеђује и убија Тотилу. Остроготи у Риму се предају, а у коначној [[битка на Везуву|бици на Везуву]] у октобру [[553]]. Нарзес побеђује задње остатке остроготске армије у Италији.
 
=== Последице пораза ===
Ред 59:
* [[Теодемир]] (није још био у Италији)
* [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] [[476]]-[[526]]
* [[Аталарик]] [[526]]-[[534]]
* [[Теодад]] [[534]]-[[536]]
 
Каснији краљеви:
 
* [[Витигес]] [[536]]-[[540]]
* [[Илдибад]] [[540]]-[[541]]
* [[Ерарик]] [[541]]
* [[Тотила]] [[541]]-[[552]]
* [[Теја]] [[552]]-[[553]]
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Остроготи”