Готски рат — разлика између измена

[[Велизар]] је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра [[536]]. Из Рима је побегао готски краљ [[Витигес]].

Следеће године [[Велизар]] је успешно одолевао [[Опсада Рима (537—538)|опсади Рима од стране Гота]] (од јануара [[537]]. до марта [[538]]), притом понекад водећи и мање битке ван Рима. Кад је добио појачање из Константинопоља прешао је у офанзиву. Ослобођен је [[Римини]], а доо Велизареве војске под вођством [[Мундалијас]]а дошао је до Медиоланума (Милана).

Следеће године ([[540]]) у рат су ушли и Франци и заузели Милано. [[Велизар]] је заузео престоницу остроготског краљевства [[Равена|Равену]] и заробио готског краља [[Витигес]]аВитигеса. Готи су понудили [[Велизар|Велизару]] да он буде западни цар, али је овај то одбио. Та готска понуда је вероватно изазвала сумњу код [[Јустинијан I|Јустинијан]]а, па је одлучио [[Велизар|Велизара]] пошаље да ратује у Персији и Сирији.

Године [[541]]. [[Остроготи]] су убили једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах су изабрали [[Тотила|Тотилу]] за новог вођу. [[Тотила]] је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. [[Велизар]] се вратио у Италију [[544]]. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема у опскрби и додатним појачањима, које [[Јустинијан I]] није слао. Неки историчари сматрају да је био љубоморан. Јустинијан је [[548]]. године сменио Велизара и поставио [[Нарзес]]а за команданта. [[Нарзес]] је успешно завршио други поход.

Рим је опет био под опсадом. [[Тотила]] га је заузео и понудио мир Јустинијану, али је био одбијен. Вођа новог похода је био Јустинијанов брат од тетке [[Герман (војсковођа)|Герман]], који је иначе био ожењен Маласвинтом, Амаласвинтином кћерком. Герман је умро [[551]], па је [[Нарзес]] преузео команду и напао Тотилу. У бици код Тагине Нарзес је победио и убио [[Тотила|Тотилу]]. Готи у Риму су се предали, а у коначној бици на Везуву у октобру [[553]]. [[Нарзес]] је победио и последње остатке готске армије у Италији.

У Италији, рат је имао разарајући ефекат по градове. Велики градови као Рим су дуго били скоро напуштени како је земља пала у дуги период назадовања. Осиромашена Италија није сама могла да издржава византијску администрацију и војску, него је само постала терет. Економско разарање је било толико велико да је било потребно неколико векова за опоравак. Само 3 године након Јустинијанове смрти, велики део Италије пао је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]]. Византији је остао само [[Равенски егзархат|Равенски Егзархат]] (делови територије од централне Италије до Тиренског мора и јужно до Напуља) и јужна Италија. [[Јустинијан I]] је успео да освоји територије у јужној Шпанији, али и то су [[Визиготи]] повратили до [[620]]. године. После Готских ратова царство више није предузимало тако скупе и амбициозне подухвате на Западу, а [[Равенски егзархат|Равенски Егзархат]] [[Лангобарди]] заузимају [[751]]. године. Јужна Италија је остала под Византијом до 11. века.