Селеук I Никатор — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Разне исправке)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
После Александрове смрти Македонско царство се дели [[323. п. н. е.]], а он постаје официр близак [[Пердика|Пердики]], са којим учествује у кампањи на Египат. Током неуспешне кампање у Египту [[321. п. н. е.]] учествује у убиству Пердике.
 
Током друге поделе Царства [[321. п. н. е.]] Селеук добија [[Вавилон]]ску сатрапију. Кад је [[Антигон I Монофталмос|Антигон]] [[316. п. н. е.]] постао господар источних провинција, Селеук бежи у [[Египат]]. У рату између [[Антигон I Монофталмос|Антигон]]аАнтигона и других македонских заповедника, он сарађује са [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]]ем и командује египатским ескадрилама у Егеју. После [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]]евеПтолемејеве победе код Газе [[312. п. н. е.]], враћа се у [[Вавилон]].
 
== Оснивање Селеукидског царства ==
Повратком у [[Вавилон]] [[312. п. н. е.]] почиње нова Селеукидска ера. То се сматра годином када је основано [[Селеукидско краљевство|Селеукидско царство]]. Из Вавилоније Селеук Никатор осваја околне провинције [[Персија|Персије]], Сусу (Елам) и Медеју. Те провинције су дотад билу у рукама [[Антигон I Монофталмос|Антигон]]ових људи. Антигонов син [[Деметрије Полиоркет]] напада [[Вавилон]] [[311. п. н. е.]], али не успева да нанесе озбиљнију штету. Током следећих 9 година (311. п. н. е. - 302. п. н. е.) [[Антигон I Монофталмос|Антигон]] је био заузет на Западу, па је Селеук Никатор имао времена да освоји цели источни део царства Александра Македонског све до реке [[Инд]].
 
Након што је угашена краљевска македонска линија, Селеук Никатор узима титулу краља, као и остала четворица главних македонских вођа.
Селеук Никатор се проширио до реке [[Инд]]. Ту је изгледа претрпио пораз, па са индијским владарем [[Чандрагупта|Чандрагуптом]] потписује мировни споразим [[302. п. н. е.]]. Селеук је дао Чандрагупти Пакистан и своју ћерку за жену, а Чандрагупта њему даје 500 слонова.
 
== Ширење на западу ==
Саградио је огроман број градова, 16 Антиохија, 9 Селеукија и 6 Лаодика.
 
Заробљава [[Деметрије Полиоркет|Деметрија]] 285. п. н. е., тако да му [[Лизимах]] и [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеј II]] остају једини велики ривали. [[Птолемеј Кераун]] се склонио код Селеука после доласка на власт његова брата Птолемеја II ([[285. п. н. е.]] Лизимах је постао непопуларан, након што је убио свог сина. То је Селеуку створило прилику за интервенцију против Лизимаха, у којој му помаже [[Птолемеј Кераун]]. У одлучној [[битка код Корупедија|бици код Курупедиона]] у [[Лидија|Лидији]] [[281. п. н. е.]] Селеук побеђује и тиме осваја све што је [[Александар Велики|Александар Македонски]] освојио осим Египта.
 
Преостало му је да још освоји Македониу и Грчку. Намеравао је он држи Македонско краљевство у старим границама, а да му син Антиох држи целу Азију. Међутим Селеука убија [[Птолемеј Кераун]] [[281. п. н. е.]] и спречава га тиме да обнови готово цело краљевство Александра Македонског.
 
== Види још ==
1.572.075

измена