Википедија

Први пунски рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 23:
 
Две силе су се 23 године бориле за превласт у западном Медитерану. [[Рим]]љани на крају побеђују,
намећући тешке мировне услове и велике финансијске репарације против [[Античка Картагина|Картагине]]. [[Сицилија]] постаје провинција [[Римска република|Рима]]. [[Античка Картагина|Картагина]] престаје бити главна поморска сила. Рим преузима контролу западног Медитерана. Први Пунски Рат је означавао почетак периода ширења Рима, током кога добијају контролу над већином Медитерана. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом [[пунски ратови]], због [[латински језик|латинског]] назива за становнике Картагине: ''-{Puni}-''.
 
== Позадина ==
Средином III века п. н. е. [[Римска република]] је постајала све моћнија. После векова нереда и унутрашњих побуна, цело [[Апенинско полуострво]] је било чврсто у рукама Рима. Сви непријатељи или инвазије су одбијене или савладане. Римљани су имали велику веру у свој политички систем и војску.
 
Преко Тиренског мора и Сицилијанског мореуза у данашњем [[Тунис]]у, [[Античка Картагина|Картагина]] је била доминантна морска и трговачка сила. [[Античка Картагина|Картагина]] је контролисала већину медитеранских трговачких путева. У почетку је [[Картагина (град)|Картагина]] била феничка колонија. Међутим претворила се у центар широког царства које је покривало обале северне Африке, Сардинију, Корзику и делове Сицилије.
 
== Почетак ==
Група италијанских плаћеника [[Мамертинци]] [[288. п. н. е.]] окупирају [[Месина|Месину]], град на североистоку Сицилије. Убијају све мушко становништво, а женско становништво узимају као своје жене. Харају околином и постају проблем за независан град [[Сиракуза|Сиракузу]].
 
Кад је сиракушки тиран [[Хијерон II]] дошао на власт [[265. п. н. е.]] одлучио је да се с њима разрачуна. Зато опседа [[Месина|Месину]]. Мамертини траже помоћ у исто време и од [[Античка Картагина|Картагине]] и од [[Римска република|Рима]]. У почетку Римљани не желе да помажу плаћенике који су неправедно отели град од његових грађана. Осим тога Рим је пре тога имао побуну плаћеника и то је био додатни разлог да им не помаже.
 
[[Античка Картагина|Картагина]] одлучује да помогне и шаље помоћ Мамертинцима у Месину. Рим нипошто није желио да се Картагина шири по Сицилији, па улазе у савез са Мамертинцима. [[Римска република|Римске]] трупе долазе [[264. п. н. е.]] на Сицилију (по први пун ван Апенинског полуострва). Присиљавају Сиракузу да уђе с њима у савез. Врло брзо једине стране у спору постају Рим и Картагина, а сукоб почиње око тога чија ће бити Сицилија.
Ред 46:
Та победа је инспирирала [[Римска република|Римљане]] да покушају другу такву офанзиву 256/255. п. н. е. После неколико поморских битака Рим је желио да брзо заврши рат, па је одлучено да се изврши инвазија Картагињанских поседа у Африци. Саграђена је велика флота и за транспорт армије и опреме, те бродови за заштиту. [[Античка Картагина|Картагина]] је покушала да то спречи, али бива поражена у [[битка код Екнома|бици код Екнома]]. Римска армија под командом Марка Атила Регула искрцала се у Африци и почела је харање по картагинској околини. У почетку је Регул победио у [[Битка код Адиса|бици код Адиса]] и тиме је присилио [[Античка Картагина|Картагину]] да тражи мир.
 
Рим намеће тако тешке услове да преговори пропадају. [[Античка Картагина|Картагина]] унајмљује спартанског плаћеника [[Ксантип од Картагине|Ксантипа]]. Ксантип реорганизује картагинску војску и успоставља поново поморску надмоћ Картагине и тиме сече везу римске инвазијске војске са својом базом у Риму. Коначно Картагина побеђује Рим у [[Битка код Туниса|бици код Туниса]]. Регул је ухваћен у тој бици.
 
При крају сукоба [[249. п. н. е.]] [[Античка Картагина|Картагина]] је послала на Сицилију [[Ханибал]]овог оца [[Хамилкар Барка|Хамилкара Барку]]. Хамилкар успева да заузме већину сицилијанске унутрашњости. Иако је Хамилкар био непобедив на Сицилији, то постаје безначајно након римске поморске победе у [[Битка код Егатских острва|бици код Егатских острва]] [[241. п. н. е.]] .
 
== Поморске борбе ==
Ред 54:
Због терена на Сицилији, тешког за битке, већином се Први пунски рат изводио на мору, укључујући најважније битке. Поморски рат је омогућавао блокаду непријатељских лука, а тиме и блокаду снабдевања трупа и блокаду довлачења нових трупа. И [[Римска република|Рим]] и [[Античка Картагина|Картагина]] су имали флоте које су биле финансиране од стране државних финансија. То је било тешко издржавати дуже време, па су финансије одлучујуће деловале на ток рата.
 
На почетку Првог пунског рата [[Римска република|Рим]] и није имао искустава у поморском ратовању, док је [[Античка Картагина|Картагина]] била поморска сила захваљујући стотинама година поморског трговања. Ипак [[Римска република]] схвата значај контроле Медитерана.
 
Прва велика поморска флота изграђена је после [[Битка код Агригента|битке код Агригента]] [[261. п. н. е.]]. Да би надокнадили недостатак искуства и да би користили стандардне копнене тактике на мору Римљани опремају своје бродове са специјалном справом за укрцавање ([[корвус]]).
У то време је било уобичејена поморска тактика да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим, Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду.
 
Та нова техника је први пут примењена и доказана у [[Битка код Мила|бици код Мила]]. То је била прва римска поморска победа. Та техника се показала посебно у великој [[Битка код Екнома|бици код Екнома]]. Додатак [[корвус]]акорвуса је присилио Картагину да размисли о војној тактици. Док год су имали проблема са [[корвус]]омкорвусом Рим је имао поморску предност. Корвус су касније сами Римљани одбацили због утицаја на навигацију брода и утицаја тежине корвуса на потонуће бродова по невремену.
 
Упркос римским поморским победама, [[Римска република]] је изгубила много бродова и посада током рата и због олуја и због битки. У два случаја ([[255. п. н. е.]] и [[253. п. н. е.]]) целе флоте су уништене због невремена. Тежина [[корвус]]акорвуса се показала као значајан фактор нестабилности и потонућа брода по невремену. Према крају рата [[Античка Картагина|Картагина]] је поново владала морима, а Рим није био спреман да финансира још једну скупу флоту.
 
У Картагини је постојала фракција која се противила конфликту. Водио ју је велики земљопоседник [[Ханон Велики]], који долази на власт [[244. п. н. е.]]. Сматрао је да је рат готов, па је почео са демобилизацијом флоте, дајући Римљанима шансу да поново буду супериорни на мору. Рим је изградио нову флоту помоћу донација својих богатих грађана. Рим побеђује у поморској [[Битка код Егатских острва|бици код Егатских острва]] ([[10. март]] [[241. п. н. е.]]), где је римску флоту водио конзул [[Гај Лутације Катул]]. [[Античка Картагина|Картагина]] губи већину флоте и економски није способна да изгради нову и да нађе нову посаду. Без флоте [[Хамилкар Барка]] је био одсечен од Картагине и предаје се.
 
== После ==
Ред 96:
== Политички резултати ==
 
После рата [[Античка Картагина|Картагина]] фактички нема новаца. Кад је [[Ханон Велики]] одбио да плати распуштене армије избио је унутрашњи сукоб или [[Плаћенички Рат]]. После тешке борбе [[Ханон Велики]] и [[Хамилкар Барка]] побеђују плаћенике. Током тог конфликта Рим узима Картагини Корзику и Сардинију.
 
Најзначајнији политички резултат Првог пунског рата је пад Картагине са места главне поморске силе западног Медитерана. Мировни споразум је наметнуо додатне финансијски тешке услове да је спречен економски опоравак Картагине.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Први_пунски_рат”