Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова — разлика између измена

Сукоб је ескалирао уласком Аустрије и Напуљске краљевине, које су извршиле мобилизацију са циљем инвазије јужне Француске, освајања Нице и удара на [[Прованса|Провансу]]. Савезничке снаге су достигле 45.000 војника из Аустрије, Пијемонта и Напуљске краљевине. Британска морнарица је подржавала савезнике дејством на мору. Пре него што су савезници били спремни за инвазију, командант француске војске у Италији започео је офанзиву, коју је планирао командант артиљерије [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]]. Француска војска је офанзивом потиснула савезнике и заузела је планинске прелазе, који воде у [[Пијемонт]]. Наполеон је осмислио нову офанзиву, која је захтевала координацију две јужне армије, оне у Италији и армије на Алпама. И та Наполеонова офанзива показала се успешном. Даље француске нападе зауставио је француски министар рата [[Лазар Карно]], јер је био забринут да би побуњеници могли сасећи линије снабдевања у позадини. Команданти на фронту су били незадовољни том одлуком.

Након смењивања Шереа Наполеон је постављен за главнокомандујућег [[2. март]]а [[1796]]. Мотиви Наполеонова унапређења су били највероватније политички. Наполеон се показао амбициозним и имао је углед након опсаде Тулона [[1793]]. Намера је била да Наполеона постављањем у Италији ставе у заборав. Од 13 француских армија армија у Италији је била највише запостављена. Била је у ужасном стању када је стигао Наполеон. Наполеон је готово одмах започео са нападима чим је стигао на фронт [[27. март]]а [[1796]]. Имао је на располагању 37.000 војника и 60 топова против 50.000 савезничких војника. Једино појачање је могао добити од француске алпске армије, али она је била заузета.

Наполерон је у [[битка код Монтеноте|бици код Монтеноте]] победио Аустријанце. После тога уследила је Друга битка код Дега. Након тога извршио је општу инвазију Пијемонта и победио у бици код Мондове. Наполеон је за две недеље победио Пијемонт, који је три године био у рату са Французима. [[Пијемонт]] је склопио са Французима мировни споразум [[28. април]]а [[1796]]. Французи су имали 6.000 жртава, а савезници више од 25.000.

Наполеон је реорганизовао војску и поставио је војску у повољну позицију на реци [[По (река)|По]]. После мале победе код Кондоње Французи су победили аустријску војску у [[битка код Лодија|бици код Лодија]] [[10. мај]]а [[1796]]. Наполеон је добио појачања, тако да је наставио операције са 50.000 војника. Наставио је са офанзивом и малим победама над коалицијом. Напао је аустријске снаге код [[Мантова|Мантове]], па је гарнизон у Мантови добио појачања. Наполеон је 12.000 савезничких војника ставио под опсаду. Са војском је кренуо јужније па је заузео [[Тоскана|Тоскану]] и [[Папска држава|Папску државу]]. Након тих победа окренуо се северно и са 20.000 војника победио је аустријску војску од 50.000 војника под командом генерала Вимстера у биткама код Лоната и Кастиљона. Аустријанци су се повукли у Алпе. Аустријанци су поново добили појачање као компензацију за 20.000 жртава, које су имали у два месеца рата. Аустријанци су поново покушали да ослободе Мантову опсаде. Главнина аустријске армије је кренула на Мантову, а 45.000 војника је остало у позадини као заштита од могуће нове француске офанзиве. У [[битка код Роверета|бици код Роверета]] [[4. септембар|4. септембра]] [[1796]]. Наполеон је уништио велики део аустријске војске и дошао је у позицију да удари у позадину аустријске армије. Аустријанци су споро реаговали на ту опасност па су били тешко поражени у бици код Басана, а њихова војска је спала на 12.000 војника.

После аустријског пораза потписан је [[17. октобар|17. октобра]] [[1797]]. [[Кампоформијски мир]] између [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а као представника [[Француска|Француске]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Пошто је Наполеон победио све противнике и успешно окончао свој поход у Италији распала се [[прва коалиција]], а мировни споразум је одредио расподелу територија на крају рата. Територија [[Млетачка република|Млетачке републике]] је подељена, а [[Белгија]] је припала Француској. Осим тога Наполеон је створио [[Цисалпинска република|Цисалпинску Републику]] и Лигуријску републику, које је признала и Аустрија тим споразумом. [[Млетачка република|Млетачке републике]] је престала постојати.

Друга фаза рата у Италији започела је [[1799]]. као део [[Рат друге коалиције|Рата друге коалиције]]. [[Русија]] је учествовала у том походу. Руси нису стигли на самом почетку конфликта. Око 60.000 француских војника под командом Шереа суочавало се са приближно сличним бројем савезника. Додатних 50.000 руских војника је стигло нешто касније. Французи су имали проблема у Напуљској краљевини, тако да је пола војске ту било ангажовано. Французи су први превентивно напали. Аустријски командант Крај је победио Французе у бици код Вероне и Мањана крајем марта и почетком априла [[1799]]. Шере се повукао и оставио је 8.000 војника у неколико тврђава. Аустријски командант Мелас је био спор у гањању Француза, који су се повлачили. Бриљантни руски фелдмаршал [[Александар Суворов]] је постао главни савезнички командант. Француског команданта Шерера је заменио генерал [[Жан Моро]]. Французи су били поражени у [[битка код Касана|бици код Касана]] [[26. април]]а [[1799]]. После тога су се повукли из [[Ломбардија|Ломбардије]]. Део француске армије из Напуљске краљевине је кренуо у помоћ. Није успео почетни савезнички напад дуж реке По [[11. мај]]а [[1799]].

Француска алпска армија је била ангажована у низу мањих окршаја, али није долазила да помогне француску армију у Италији. [[Александар Суворов|Суворов]] је успешно напредовао освајајући француске гарнизоне. У [[битка код Требије (1799)|бици код Требије]] [[1799]]. Суворов је остварио велику победу над француском војском. Французи су се повукли у Ђенову, а Суворов је освојио Нови. Аустријска врховна команда је наредила да се обустави офанзива док се не освоје француски гарнизони у Мантови и Алесандрији. Убрзо после тога генерал Моро је прекомандован на Рајну, а команду је преузео генерал Бартелемеј Жубер. Суворов је обуставио офанзиву по захтеву врховне команде. Међутим Французи су кренули у августу у офанзиву са 38.000 војника. Суворов је победио Французе [[9. август]]а [[1799]]. у [[битка код Новог|бици код Новог]]. У бици је убијен француски командант Жубер. Муро је преузео иницијативу и повео је преживеле до Ђенове, где је припремио одбрану града.

У то време савезничка врховна команда је наредила Суворову да напусти Италију и да крене у пробој швајцарског фронта. То је била прекретница рата. У Италији су тиме остала само аустријска војска, јер су Руси кренули у пробој швајцарског фронта. До пролећа [[1800]]. Руси су се повукли из коалиције. Савезници су и након руског повлачења остали јачи у Италији. Аустријски генерал Мелас је имао 100.000 људи под својом командом против 50.000 Француза, који су били расејани. Савезници су се припремали за напад на јужну Француску и преко Рајне. Мелас се кретао јако полако. Напустио је опсаду Ђенове и свуда је зауставио напредовање. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је повео резервну војску кроз прелаз [[Велики Сент Бернар]]. Циљ је био да се ослободи војска под командом [[Андре Масена|Андреа Масене]] у Ђенови. Француска војска у Ђенови је била угрожена несташицом хране због окружења на копну и британске поморске блокаде. [[Ђенова]] је пала пре Наполеонова доласка. Наполеон је концентрисао своју војску и ударио на аустријску војску пре него што су се могли концентрисати. Прва битка је била [[9. јун]]а [[1800]]. код Монтебела. Главна битка је била [[битка код Марења]]. Наполеон је ту замало био поражен. Генерал [[Луј Десо]] је на време стигао са појачањем и преокренуо француски пораз у победу. У контранападу генерал Десо је убијен, а Наполеон му је касније изградио споменик. [[Битка код Марења]] је била последња битка на италијанском фронту у [[Француски револуционарни ратови|француским револуционарним ратовима]]. После битке код Хоенлиндена близу [[Минхен]]а поражени Аустријанци су били присиљени да потпишу мир.