Википедија

Наполеонова инвазија на Русију — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 16:
|губици2=289.000<ref name=Bogdanovich>-{Bogdanovich, History of Patriotic War 1812, Spt., 1859–1860, Appendix, pp. 492-503.}-</ref> Руса,<br />стотине хиљада цивила
}}
'''Наполеонова инвазија Русије''' [[1812]], представља прекретницу Наполеонових ратова. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је са 691.500 војника кренуо [[24. јун]]а [[1812]]. у инвазију Русије. Руска војска се супроставила са стратегијом [[спржена земља|спржене земље]] и избегавањем великих битака. Наполеон је заузео испражњену [[Москва|Москву]], али без снабдевања и без одлучне победе над руском војском морао се повлачити из Русије у току зиме. Поход на Русију свео је снаге Француза и њихових савезника на око 3% почетне јачине. Та инвазија има велику улогу у руској култури, што се очитује [[Лав Толстој|Толстојевим]] делом „Рат и мир“, као и совјетском идентификацијом француске инвазије са немачком инвазијом 1941—1945. Наполеонова инвазија је у Русији позната као Отаџбински рат. Понекад се означава и као „рат 1812."
 
== Велика армија ==
Ред 45:
Инвазија је започела [[23. јун]]а [[1812]]. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је послао последњу мировну понуду у [[Санкт Петербург]] пре започињања операција. Никад није добио одговор, тако да је издао наређење да се крене на руски део Пољске. У почетку се суочавао са јако слабим отпором, па је напредовао брзо кроз руску територију. Главнокомандујући руских снага [[Барклај де Толи]] је одбијао да се бори, иако је [[Петар Багратион|Пјотр Багратион]] инсистирао на борби. Неколико пута је покушао да успостави јаке обрамбене позиције, али сваки пут француска претходница је била пребрза, па не би на време завршио припреме. Због тога је био принуђен да се повлачи.
 
Како је француска армија даље напредовала, суочавала се са проблемима снабдевања, а поготово због руске стратегије [[спржена земља|спржене земље]]. Растао је политички притисак на Барклаја да се уђе у битку са Французима. Осим тога генерали су се супростављали његовој стратегији вођења рата, па је он смењен, а на чело руске војске је постављен [[Михаил Кутузов]]. Иако је Кутузов другачије говорио он је наставио да избегава битку на исти начин као и Барклеј, јер је сматрао да је бесмислено да жртвује армију у бици. После неодлучне [[Битка код Смоленска (1812)|битке код Смоленска]] 16.-[[18. август]]а [[1812]]. коначно је Кутузов успео да успостави обрамбену позицију на Бородину.
 
[[Бородинска битка|Битка код Бородина]] одиграла се [[7. септембар|7. септембра]] и представљала је најкрвавији дан у Наполеонским ратовима, а могуће и у целој људској историји. Руска војска је 8. септембра била принуђена да се повуче поред Москве, остављајући [[Москва|Москву]] небрањеном. Кутузов је наредио евакуацију Москве. Руси су после тога успели да ојачају армију довлачећи појачања, па су имали око 904.000 војника са око 100.000 у непосредној близини Москве.
Ред 64:
Снабдевање француске армије постало је немогуће. Изостанак траве слабио је преостале коње. Већина коња је већ била убијена да би се нахранили војници. Без коња француска [[konjica|коњица]] је престала постојати, тако да су и коњаници морали пешачити. Због недостатка коња морали су оставити и све топове иза себе, јер их није имао ко вући. Због нестанка коња морали су оставити и кола за снабдевање. Француска је још некако и могла касније да надокнади губитак артиљерије, али губитак војних кола за снабдевање створио је велике логистичке проблеме коју годину касније, јер су хиљаде најбољих војних кола оставили у Русији. Наступила је глад и болести, а дезертерство се раширило. Већину дезертера би руски сељаци или заробили или погубили. Под тим околностима јако ослабљена Велика армија је била поражена у биткама код [[Вјазма|Вјазме]] и Красноја, а поједини француски корпуси су били поражени у одвојеним биткама. [[Битка код Березине|Прелазак реке Березине]] је представљао коначну катастрофу француске војске. Док су се остаци Велике армије борили да пређу преко [[понтонски мост|понтонских мостова]] две руске армије су им на Березини нанеле огромне губитке.
[[Датотека:Наполеонови топови у Москви.JPG|мини|лево|240п|800 заплењених Наполеонових топова налази се у [[Московски Кремљ|Московском Кремљу]].]]
Почетком децембра [[1812]]. Наполеон је сазнао да је генерал [[Клод де Мале]] покушао [[државни удар]] у Француској. Наполеон је због тога напустио остатке своје Велике армије и на санкама је пожурио у Париз. Оставио је маршала [[Жоашен Мира|Жоашена Мира]] као главнокомандујућег. Мира је касније дезертирао да би спасио Напуљску краљевину, а као заповедника је оставио Ежена де Боарнеа. Наредних недеља још су више смањени остаци Велике армије, а [[14. децембар|14. децембра]] [[1812]]. су напустили руску територију. '''Само око 22.000 Наполеонових војника је преживело инвазију Русије.''' Руски губици у неколико отворених битака су били слични француским, али руски цивилни губици су били већи од војних. Око милион људи је убијено, од тога пола Руса, пола Француза. Војни губици су били око 300.000 Француза, 70.000 Пољака, 50.000 Италијана, 80.000 Немаца и можда око 450.000 Руса. Осим тога Французи су изгубили 1.000 топова и 200.000 коња.
[[Датотека:Smolensk eagles.jpg|мини|200п|Орловски споменик у Смоленску постављен приликом стогодишњице руске победе над Наполеоном]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Наполеонова_инвазија_на_Русију”