|
|
|
Жозеф Бонапарта је рођен као Ђузепе Наполеон Бонапарта. Био је адвокат, политичар и дипломата. За време [[директориј]]а био је члан савета 500 и био је француски амбасадор у Риму [[1797]]. [[1800]]. је представник релублике у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У граду [[Линевил]]у (Lunéville) [[фебруар|2. фебруара]] [[1801]]. потписао је мир између [[Француска|Француске]] (за Наполеона) и [[Аустрија|Аустрије]]. Дворац Виландри је француска револуционарна власт одузела ранијим власницима, а Наполеон је дворац дао Жозефу. Жозеф је [[1806]]. преузео најпре војну команду над Напуљском краљевином, а мало касније постао је краљ Напуља.
[[Жоашен Мира]] је [[1808]]. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао [[1808]]. краљ Шпаније. Током владања [[Шпанија|Шпанијом]] укинуо је [[шпанска инквизиција|шпанску инквизицију]], делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти [[Венецуела]] је [[1810]]. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током [[шпански рат за независност|рата за независност Шпаније]] ([[1807]] — [[1814]].) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а заправо су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.
Абдицирао је после [[битка код Виторије|битке код Виторије]] [[1813]]. и вратио се у Француску. Године [[1814]]. заповеда одбраном [[Париз]]а. После [[Битка код Ватерлоа|битке код Ватерлоа]] склања се у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]]. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеоновог сина [[Наполеон II Бонапарта|Наполеона II Бонапарте]] [[1832]]. Он сам није одлучно полагао право на царство. [[1841]]. преселио се у [[Италија|Италију]]. Умро је у [[Фиренца|Фиренци]] [[1844]].
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
|
