Готски рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 28:
[[Јустинијан I]] је као повод за рат узео убиство [[Амаласунта|Амаласунте]] 535. године, наследнице Теодорика Великог. [[Амаласунта]] је била склопила пакт са Јустинијаном који је омогућавао царској војсци под вођством [[Велизар]]а да користи Сицилију као базу за поход против [[Вандали|Вандала]] у Африци.
 
[[Велизар]], као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на [[Остроготи|Остроготе]].
 
Велизар је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра [[536]]. Из Рима је побегао готски краљ [[Витигес]].
Ред 34:
Следеће године Велизар је успешно одолевао [[Опсада Рима (537—538)|опсади Рима од стране Гота]] (од јануара [[537]]. до марта [[538]]), притом понекад водећи и мање битке ван Рима. Кад је добио појачање из Константинопоља прешао је у офанзиву. Ослобођен је [[Римини]], а доо Велизареве војске под вођством [[Мундалијас]]а дошао је до Медиоланума (Милана).
 
Следеће године ([[540]]) у рат су ушли и Франци и заузели Милано. Велизар је заузео престоницу остроготског краљевства [[Равена|Равену]] и заробио готског краља Витигеса. Готи су понудили [[Велизар]]уВелизару да он буде западни цар, али је овај то одбио. Та готска понуда је вероватно изазвала сумњу код [[Јустинијан I|Јустинијана]], па је одлучио Велизара пошаље да ратује у Персији и Сирији.
 
== Други поход ==