Рајнска конфедерација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 3:
'''Рајнска конфедерација''' или '''Рајнски савез ''' је савез немачких држава, који је створио [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]. Савез је постојао од [[1806]]. до [[1813]]. године.
 
Конфедерацију је од 16 немачких држава је створио прво [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] ([[1806]]), након што је у [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] победио цара Светог римског царства Фрању II и руског цара [[Александар I Павлович|Александра I Романова]]. После споразумом у Пресбургу настала је Рајнска конфедерација. Формално чланови конфедерације нису државе, него немачки кнежеви. Касније је у конфедерацију удружено још 19 држава, тако да је конфедерација имала 15 милиона поданика и представљала је значајну стратешку предност за Наполеонову [[Француска|Француску]].
 
== Стварање ==
 
Под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновим]] покровитељством је [[12. јул]]а [[1806]], 16 немачких држава је формално напустило [[Свето римско царство]] и удружило се у Рајнску конфедерацију. Наполеон је био заштитник тог споразума. Под Наполеоновим ултиматумом [[6. август]]а [[1806]], задњи цар Светог римског царства Фрањо II предао је своју круну и прогласио [[Свето римско царство]] распуштеним. [[Хабзбурзи|Хабзбуршка династија]] је наставила владати [[Аустријско царство|Аустријским царством]]. Од Светог римског царства осим Аустрије су [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Војводство Холштајн|Холштајн]] и [[Померанија]] остали ван оквира конфедерација, а западну страну Рајне је анектирала [[Француска]].
 
Према споразуму о конфедерацији постојати ће заједнички орган, али појединачне државе су желеле неограничени суверенитет. У Светом римском царству постојао је феудални, иако номинални шеф државе, а то је био [[Цар Светог римског царства|цар]]. У Конфедерацији најважнију функцију заузима Карл Теодор фон Далберг, који је био велики војвода Франкфурта на Мајни и Наполеонов најближи савезник. Називао се и први кнез Конфедерације. Скупштина конфедерације никада није сазвана.
 
Чланови Рајнске конфедерације су били дужни да снабдевају Француску великим бројем војника. Као противуслугу за сарадњу поједини владари су добили виши статус. Баден, Хесен, Клев и Берг су проглашени великим војводствима, а [[Virtemberg|Виртемберг]] и [[Баварска]] су постали краљевства. Када је [[Пруско краљевство|Пруска]] [[1806]]. изгубила рат против Француске тада се мноштво средњих и мањих држава прикључило Рајнској конфедерацији. Тако је [[1808]]. савез имао 4 краљевства, 5 великих војводстава, 13 војводстава, 17 кнежевина и 3 слободна [[Ханза]] града ([[Хамбург]], [[Либек]] и [[Бремен]]). Велики делови северозападне Немачке су [[1810]]. постали део Француске да би се боље надзирао ембарго у трговини са Британијом, зван [[континентални систем]]. Након неуспешне [[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонове инвазије Русије]], неки чланови Рајнске конфедерације су [[1813]]. почели мењати стране, па је Рајнска конфедерација распуштена.
 
== После ==