Гуџарат — разлика између измена

Гуџарат је индустријски најразвијенија држава [[Индија|Индије]]. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње. Гуџарат се граничи са [[Пакистан]]ом, те индијским државама [[Раџастан]]ом на североистоку, [[Мадја Прадеш]]ом на истоку и [[Махараштра|Махараштром]] на југу. [[Арабијско море|Арапско море]] је на западној обали државе. Главни град Гуџарата је плански град Гандинагар, који је заменио бивши главни град [[Ахмедабад]], који је и даље комерцијални центар Гуџарата.

Многа насеља [[Харапа цивилизација|Харапа цивилизације]] нађена су у Гуџарату. Најзначајнија је била трговачка лука Лотал. Обални градови Гуџурата служили су као луке и трговачки центри током Маурја и Гупта царстава. Када је пропало [[Гупта царство]] у 6. веку Гуџарат је напредовао као независно Хинду царство. Маитрака династија је владала од 6. до 8. века. Прве персијске зороастријске избеглице стижу [[775]]. Арапски владари Синда освојили су [[770]]. главни град Гуџарата Валаби и тиме је окончан период династије Маитрака. Соланки клан од Раџпута владао је Гуџаратом од [[960]]. до [[1243]]. Гуџарат је постао центар индијске океанске трговине. [[Махмуд ал Газни]] је разорио [[1026]]. Сомнат храм у Гуџарату. Султан Делхија Ала уд дин Килџи разорио је Анхилвару (Патан) и освојио Гуџарат, који постаје део Делхијског султаната. Када је [[Тамерлан|Тимур Ленк]] освојио [[Делхи]] и ослабио султанат, муслимански гувернер Гуџарата успоставља Гуџаратски султанат, који остаје независтан до [[1576]]. Главни град Гуџарата постаје [[Ахмедабад]]. [[Камбај]] постаје најважнији трговачки центар. Могулски цар [[Ахбар Велики]] осваја [[1576]]. Гуџарат, који постаје део [[Mogulsko carstvo|Могулског царства]]. [[Марате]] су освојиле источни и средишњи Гуџарат у 18. веку, који је тада постао део [[Царство Марата|царства Марата]].

[[Португалија|Португал]] је био прва колонијална сила, која је стигла у Гуџарат, освајајући неколико енклава на обали Гуџарата (Даман и Диу и [[Дадра и Нагар Хавели]]). [[Британска источноиндијска компанија]] успоставила је [[1614]]. фабрику у [[Сурат]]у, што је била њихова прва база у Индији. Током Другог Англо-Маратског рата [[Британска источноиндијска компанија]] заузима велики део Гуџарата од Марата. Многи локални владари признају британски суверенитет у замену за аутономију. Гуџарат долази под управу Бомбајског Председништва. Највећи број бораца за индијску слободу и независност долази из Гуџарата. Одатле су [[Махатма Ганди]], Сардар Пател, [[Морарџи Десај]], Нархари Парик и Махадев Десај.

Гуџарат представља најпросперитетнију државу Индије са ГДП по становнику 2,47 пута већим од просека Индије. Сурат представља главни индијски центар глобалне трговине [[дијамант]]има. [[Сурат]] представља светски центар резања и брушења [[дијамант|дијаманата]] првенствено због јефтине радне снаге, због које се исплати резати и брусити и јако малене дијаманте. Ту се реже и бруси 90% светске производње [[дијамант|дијаманата]] или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $. На око 50 километара од [[Бавнагар]]а у [[Камбејски залив|Камбејском заливу]] налази се највећи светски центар резања старих бродова. Стари бродови из целог света се ту довозе и режу се на комаде.