Панџаб (Индија) — разлика између измена

'''Панџаб''' је савезна држава [[Индија|Индије]] са површином од 50.362 -{km²}- и 24.289.296 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се у северозападном делу Индије. Граничи са пакистанским Панџабом на западу, [[Џаму и Кашмир]]ом на северу, [[Химачал Прадеш]]ом на североистоку, [[Харајана|Харајаном]] на југу и југоистоку, [[Чандигар]]ом ма југоистоку и [[Раџастан]]ом на југоистоку. Главни град Панџаба Чандигар представља посебну територију, и истовремено је и главни град Харајане. Индијска прва цивилизација у долини [[Инд]]а настала је у Панџабу. Индијски Панџаб је део већег историјског региона Панџаба, који је садржавао и пакистански Панџаб, Химашал Прадеш, Харајану, Делхи и Чандигар. Реч панџаб долази од персијских речи "panj" -пет и "ab" - вода, што би значило Земља пет река. Пет река по којима је Панџаб добио име су Џелум, Ченаб, Беас, Рави и Сутлеј, а свих пет представљају притоке од [[Инд]]аИнда.

Индијска држава Панџаб настала је [[1947]]. приликом деобе Индије, када је регион Панџаб подељен на индијски и пакистански део. Западни муслимански део постао је део [[Пакистан]]а, а источни насељен [[сики]]ма и хиндусима постао је део Индије. Многи сики и хиндуси живели су у западном делу, а многи муслимани у источном делу, тако да је дошло до великог насиља приликом те деобе. Главни град претходног неподељеног Панџаба је био [[Лахор]] и завршио је на пакистанској страни. Због тога је изграђен нови главни град на индијској страни [[Чандигар]]. Југоисточни део индијског Панџаба у коме су хиндуси били већина одвојио се [[1966]]. у посебну индијску државу [[Харајана|Харајану]]. Чандигар је био на граници те две државе и остао је главни град за обе државе. Током [[Зелена Револуција|Зелене Револуције]] 1970их [[сики]] су осетили значајан пораст благостања. У то исто време долази до велике поларизације између Индијске конгресне партије и главне партије сика Широмани Акали Дал. Сики су сматрали да је централна индијска влада повећала централизацију и дискриминацију Панџаба. Због тога је партија сика захтевала максималну аутономију за Панџаб и смањење овлашћења централне власти. То је одбијено и сматрало се прикривеним сепаратистичким тенденцијама. После тога настаје још веће неслагање. Један део сика је постао још радикалнији и тражио је независну државу Калистан. Неки милитантни сики кренули су у нападе на хиндусе и службенике владе. Милитантни сики су се склонили у Златни храм у Амрицару где су се утврдили. Индијска војска је јуна [[1984]]. извршила напад на тај храм Сика. Та војна операција је била лоше организована, што је довело до великог броја војних и цивилних жртава, што је још више погоршало ситуацију. Раних 1990их смањио се ниво насиља.