Подела Индије — разлика између измена

Два доминиона унутар Британског Комонвелта настали су [[15. август|15. августа]]а [[1947]]. Церемонија преноса власти одржана је дан раније у [[Карачи]]ју, да би задњи британски вицекраљ [[Луис Монтбатен]] могао да присуствује и на церемонији у Карачију и на церемонији у [[Делхи]]ју. Због тога [[Пакистан]] слави дан независности 14. августа, а [[Индија]] 15. августа.

Границу Индије и Пакистана одредио је [[Сирил Радклиф]], који је написао извештај познат као Радклифов извештај. Пакистан је настао као држава из два дела: Западног Пакистана (данашњи [[Пакистан]]) и Источни Пакистан (данашњи [[Бангладеш]]). Пакистан је настао од делова територија, где су муслимани били већина, а Индија од делова територија са хиндуском већином. Британски Парламент је 18. јула [[1947]]. донео Акт о независности Индије. У Индији је било 565 принчевских држава, које су добиле право да одлуче да ли ће бити у саставу Индије или Пакистана. Проблеми су настали у државама, које се нису одлучиле ни за једну државу или где су се принчеви одлучили за државу супротно од већинске религије унутар њихове државе. Проблеми су настали у Џунагаду, [[Хајдерабад (Пакистан)|ХајдерабадХајдерабаду]]у и посебно [[Кашмир]]у.

Велика размена становништва је уследила одмах након поделе. Око 14,5 милиона људи је прешло на другу страну границе. Из пописа становништва из 1951. види се да је 7,2 милиона муслимана прешло у Пакистан, а 7,2 милиона Хиндуса и Сика прешло у Индију. Око 11, 2 милиона становника или 78% је размењено на западу. Највећа размена је била у [[Панџаб|ПенџабПенџабу]]у, где је 5,3 милиона муслимана отишло у Пакистан, а 3,4 милиона Хиндуса и Сика отишло у Индију. На истоку је 3,5 милиона хиндуса напустило Источни Пакистан, а 0,7 милиона муслимана је дошло у Источни Пакистан.

* [[1965|1965.]].

* [[1999|1999.]].