Херман Емил Фишер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори хемије помоћу спр… |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 21:
'''Херман Емил Фишер''' ({{јез-нем|Hermann Emil Fischer}}; [[Ојскирхен]], [[9. октобар]] [[1852]]. — [[Берлин]], [[15. јул]] [[1919|1919.]]), немачки хемичар, добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[1902]]. за „рад на синтези шећера и пурина“. Рођен је близу Ојскирхена, крај [[Келн]]а, као син бизнисмена. Херман је желео да студира природне науке, али отац га је натерао да ради у породичном бизнису, док није открио да му је син неспособан за бизнис.
Фишер је студирао на [[Универзитет у Бону|Универзитету у Бону]] [[1872]], па се пребацио на [[Универзитет у Стразбуру]]. Докторирао је 1874. на проучавању [[фталеин]]а и добија позицију на универзитету. Године 1875. заједно са једним својим учитељем и нобеловцем [[Адолф фон Бајер|Адолфом фон Бајером]] премешта се у [[Минхен]], где постаје професор хемије. Професор на [[Универзитет у Ерлангену|Универзитету Ерланген]] постаје 1881. На [[Универзитет у Вирцбургу|Универзитету у Вирцбургу]] је професор од [[1888]]. до [[1892]]. Постаје шеф хемије на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]]
Познат је по радовима о [[угљени хидрат|шећери]]ма, посебно о органској синтези [[глукоза|глукозе]] и [[пурин|пурина]], укључујући и прву синтезу [[кофеин]]а. Велики рад на шећерима је започео још [[1884]]. До [[1890]]. успео је да установи стереохемијску природу и изомерност шећера. До 1894. проналази стерохемијску конфигурацију свих познатих шећера и предвиђа све могуће [[Изомер (хемијски)|изомере]]. Његов велики успех је синтеза
Велик је и његов допринос синтези [[протеин]]а, на чему је радио од 1899. до 1908. Открио је нови тип [[аминокиселина]] пролин и оксипролин. Проучавао је синтезу
Његово име се још увек може наћи у именима многих хемијских једињења и концепата.
| |||