Вилијам Ремзи — разлика између измена

Рођен је у [[Глазгов]]уГлазгову, где је и студирао на универзитету Глазгов под вођством Томаса Андерсона. После тога одлази на студије у Немачку на Универзитет у [[Ерланген]]у, где код Фитига докторира на испитивању толуичних и нитротолуичних киселина. Вратио се у Глазгов, где постаје Андерсонов асистент у Андерсоновом колеџу. Професор хемије у [[Бристол]]у постаје [[1879]]. Највише је тада радио у пољу [[физичка хемија|физичке хемије]], односно на [[стехиометрија|стехиометрији]] и [[термодинамика|термодинамици]], као и на [[евапорација|евапорацији]] и [[дисоцијација|дисоцијацији]]. Наследио је Александра Вилијамсона на престижном месту шефа хемије на Јуниверзити Колеџу [[Лондон]]. Ту је направио најважнија открића. Већ у периоду [[1885]]. - [[1890]]. објављује неколико значајних радова о азотним оксидима.

[[Џон Вилијам Страт|Лорд Рејли]] је у априлу [[1894]]. одржао предавање, коме је присуствовао Вилијам Ремзи. Релеј је открио разлику густине [[азот]]а направљеног хемијском синтезом и азота изолованог из ваздуха уклањањем познатих компоненти. После кратке дискусије о том проблему, Ремзи је одлучио да то истражи. До августа Ремзи је открио тешку компоненту ваздуха, која дотад није била позната и која није имала било какве хемијске реактивности. Тај гас су назвали „[[аргон]]“. Следећих година открива [[неон]], [[криптон]] и [[ксенон]]. Он је такође изоловао [[хелијум]], који је примећен у спектру Сунца, али није био нађен на земљи. [[Хелијум]] је изоловао [[1895]]. док је тражио извор аргона. Био је вођен [[Периодни систем елемената|Мендељејевим периодним системом]], тако да је систематски истраживао недостајуће везе у новим групама елемената и тако је заправо открио [[неон]], [[криптон]] и [[ксенон]] (1898).