Маронитска црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 10:
Маронити су прихватили учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. и одбацили монофизитство. Након што су [[Монофизитство|монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско краљевство|Персије]]. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона [[685]]. одбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681)]], прихватајући монотелитско учење. И [[Правослаље|православни]] и [[католицизам|римокатолици]] су сматрали да су маронити узурпирали права.
 
Након [[Муслимани|муслиманског]] освајања [[Сирија|Сирије]] маронити су поправили односе са [[Византијско царство|Византијом]]. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од [[685]]. су били изоловани од осталог хришћанског света. Бирали су своје патријархе. Хришћани су оптуживали мароните да су прихватили монотелитску [[јерес]].
 
За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] [[крсташки ратови|крсташи]] су поново открили мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Ремон Тулуски]] је након [[Опсада Јерусалима (1099)|освајања Јерусалима]] [[опсада Триполија|опседао Триполи]]. Маронити су у [[12. век]]у помагали крсташе и [[1182]]. су прихватили римокатолицизам. [[Папа]] је с друге стране признао независност њиховог [[Патријаршија|патријархата]]. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је [[1291]]. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане и уништили им летину и куће.
 
Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и [[Друзи]] су се сукобили након доласка [[Курди|курдских]] џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао.
 
За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном [[Либан]]уЛибану [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.
 
[[Датотека:Peshitta464.jpg|мини|180п|д|Пешита је стандардна сиријска Библија, коју користи и маронитска црква]]