Википедија

Лав III Исавријанац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 23:
}}
 
'''Лав III Исавријанац''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Λέων Γ' ο Ίσαυρος}-) ([[685]] - [[741]]) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[717]]. до [[741]]. Успео је да одбрани царство од [[Арапи|арапских]] инвазија и започео је политику [[иконоборство|иконоборства]]. Његова владавина означава крај периода нестабилности у погледу сталних преврата на престолу који су потресали Византију од [[695]]. године. Са друге стране, промовисањем иконоборства, Лав је изазвао нову и дугорочну кризу унутар Византије која је завршена тек [[843]]. године са победом иконофила. Сем што је одбранио Цариград од арапске опсаде 717-718, Лав је понајбоље остао упамћен и као оснивач [[Исавријанска династија|Исавријанске]] или Сиријске династије која је владала царством до [[802]]. године.
 
== Рани живот ==
Ред 29:
 
== Опсада Цариграда ==
Лав Исавријанац је [[25. март]]а [[717]]. ушао са војском у [[Византијски Цариград|Цариград]] и прислио је цара [[Теодосије III|Теодосија III]] да абдицира. Лав Исавријанац је тада постао цар као Лав III. Те исте године када се домогао трона [[Друга арапска опсада Цариграда|Арапи су започели опсаду Цариграда]] у августу [[717]]. [[Арапи]] су искористили период грађанског рата у Византији па су послали 80.000 војника и велику флоту на Цариград. Арапе је предводио војсковођа Маслама, рођак калифа Сулајман ибн Абд ал Малик.
 
Пажљивим припремама и тврдоглавом одбраном Лав је изморио нападаче. Значајан фактор који је допринео победи Византију је била [[грчка ватра]]. Осим тога и бугарска појачања су стигла на време. У то доба Лав је био у савезништву са [[Бугари]]ма, али хроничар [[Теофан Исповедник]], аутор са почетка 9. века који је најзначајнији извор, није био сигуран да ли је то било под Тервелом или његовим наследником Кормесијем. Арапи нису могли да наставе опсаду, јер нису имали успеха ни пре бугарских напада. Опсаду су прекинули августа [[718]]. након пуних 12 месеци. Током опсаде је калиф Сулајман је преминуо и наследио га је [[Омар II]] који није желео да обнови опсаду.
Ред 43:
== Сукоб са папама ==
 
Папе [[Гргур II]] и [[Гргур III]] нису се обазирали на цареву заповест о иконама. Они су на концилу у [[Рим]]у [[730]]. и [[732]]. осудили иконоборце и цареву политику. Пошто су папе стале на страну царевих противника, Лав је [[732]]. одлучио да од папске јурисдикције изузме [[Сицилија|Сицилију]], јужну Италију и читаво западно подручје Балкана (некадашњи [[Илирик]]) са [[Солун]]ом, дотадашњом резиденцијом папског викара. Цар је то подручје ставио под контролу цариградског патријарха чиме је отпочео још један црквени раскол између Рима и Константинопоља.
 
Побуна у [[Равенски егзархат|Равенском егзархату]] је избила још [[727]]. Цар је послао снажну флоту која је пострадала у олуји, тако да је Равенски егзархат практично постао независан од царских власти у Константинопољу. У јужној Италији поданици су одбијали да следе царске верске едикте.
 
Одлука о стављању [[Илирик]]аИлирика под јурисдикцију цариградског патријарха имала је велики дугодосежан значај. Романски утицаји су до 7. века били веома јаки у тим подручјима. До те одлуке цара Лава западни утицај је био јак чак и у [[Солун]]уСолуну и Коринту, јер су те области биле под јурисдикцијом римског папе. После те одлуке утицај Рима се задржава само уз приморје, а [[Јужни Словени]] долазе једним делом под јурисдикцију папе, а једним делом под јурисдикцију цариградског патријарха.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лав_III_Исавријанац”