Ханс-Дитрих Геншер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Доктори наука помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 41:
Изабран је за члана парламента [[1965]]. у изборној јединици Бремен које место држи све до [[1998]].
 
Био је [[министар унутрашњих послова]] [[Немачка|Савезне Републике Немачке]] у влади [[Вили Брант|Вилија Бранта]] ([[1969]] — [[1974]].). Тада су либерали били у коалицији са социјалдемократском партијом и он помаже [[Вили Брант|Вилију Бранту]] при обликовању такозване "[[остполитик|источне политике]]", која је означавала приближавање комунистичком истоку. У влади [[Хелмут Шмит|Хелмута Шмита]] постаје [[министар иностраних послова]] и вицеканцелар ([[1974]] — [[1992|1992.]]). После распада коалиције, са паузом од непуних месец дана, наставља рад у истом министарству али овај пут у влади [[Хелмут Кол|Хелмута Кола]] и у коалицији са [[Хришћанско-демократска унија Немачке|Хришћанском демократском унијом]]. У то време је био један од напопуларнијих немачких политичара. Био је и са најдужим министарским стажом у Немачкој (23 године).
 
Помогао је у процесу рушења комунистичких режима на Истоку, што је довело до процеса немачког уједињења. Познат је и као велики заступник хрватске независности, због чега је у [[Хрватска|Хрватској]] био проглашен почасним грађанином. Супростављао се осталим европским министрима вањских послова и упорно је заступао став према [[социјалистичка Република Хрватска|хрватској]] и [[социјалистичка Република Словенија|словеначкој]] независности и превременом признавању независности тих југословенских република. По дотадашњем договору земаља европске заједнице, признање је требало преиспитати тек [[15. фебруар]]а [[1992]]. године, након извештаја [[бадинтерова комисија|Бадинтерове комисије]].
Ред 47:
Ханс-Дитрих Геншер је [[19. децембар|19. децембра]] [[1991]], по повратку из [[Ватикан]]а и по договору са [[Аустрија|Аустријом]], објавио да ће Немачка признати независност Хрватску и Словенију независно од одлуке других влада. Због те одлуке, Геншер је критикован и од тадашњег [[Генерални секретар Организације уједињених нација|Генералног секретара Уједињених нација]] [[Хавијер Перез де Куељар|Хавијера Переза де Куељара]], који је упозорио, „да би признање Словеније и Хрватске могло довести до ширења сукоба у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]".
 
[[1992]]. године, на опште изненађење даје оставку на место министра иностраних послова [[Немачка|СР Немачке]].
 
Од 1994. године, Геншер је хонорарни професор [[Ото Зур институт|Ото-Зур института]] за политичке науке [[Слободни универзитет Берлин|Слободног универзитета у Берлину]].