Еолска острва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке |
||
Ред 18:
Липаре су населили грчки досељеници са Книда [[580. п. н. е.]] под командом Пентатлона и населили су се на месту данашњега насеља Кастело. Острво су именовали по грчком богу ветрова [[Еол]]у, који је по митологији обитавао на Липарима. Ван Липара на друму за некрополис откривено је светилиште [[Деметра|Деметре]] и [[Персефона|Персефоне]]. Крај острва се одиграла [[Битка код Липара]] [[260. п. н. е.]] између [[Рим]]а и [[Античка Картагина|Картагине]].
Липари су једно време били седиште епископа и на Липарима се налазиле мошти [[вартоломеј|светога апостола Вартоломеја]]. У 9. веку Арапи су заузели Сицилију, а [[Сарацени]] су харали као пирати Тиренским морем, тако да су [[839]]. поклали становништво. Мошти светога Вартоломеја су премештене у [[Беневенто]]. [[Нормани]] су од Арапа преотели подручје од [[1060]]. до [[1090
[[Шпанија]] је [[1544]]. прогласила рат Француској, а француски краљ Франсоа I је тражио отоманскога султана [[Сулејман I|Сулејмана Величанственога]] за помоћ. Султан је послао флоту под командом Каир ад Дина (познатог као [[Ариадено Барбароса]]). Отоманска флота је победила Шпанце и успела је да заузме [[Напуљ]]. Током битке Липарска острва су остала без становништва. Каснијим досељавањима из Италије, Сицилије и Шпаније поново су успостављена насеља на архипелагу.
За веме [[фашизам|фашизма]] на Липарима је био кажњенички логор политичких депортираца, међу којима се [[1941
Еолска острва су на [[Унеско]]вој листи [[светска баштина|светске баштине]].
| |||