Ремон IV Тулуски — разлика између измена

Према јерменским изворима изгубио је око током ходочашћа пре [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]]. Борио се против [[МавариМаври|Мавара]] у Шпанији пре [[1096]]. и био је први који се придружио крсташком походу након позива папе [[Папа Урбан II|Урбана II]].

Био је присутан при [[опсада Никеје|опсади Никеје]] и у [[битка код Дорилеја|бици код Дорилеја]] [[1097]], али његова прва велика улога је била при [[опсада Антиохије|опсади Антиохије]] октобра 1097. године. [[Крсташки ратови|Крсташи]] су чули гласине да су [[Турци]] Селџуци напустили Антиохију, па Ремон Тулуски шаље своју војску да заузму Антиохију, чиме вређа [[Боемунд Тарантски|Боемунда Тарантског]], који је желио [[Антиохија|Антиохију]] за себе. Гласина се показала нетачном. Турци су још увек били у Антиохији, а опсада је трајала до јуна [[1098]]. године.

Ремон је заузео емирову палату у [[Антиохија|Антиохији]] и кулу изнад моста. Кад је [[Кербога]] опседао Антиохију Ремон је био болестан, али његови следбеници су предводили спиритуалистичке активности, што је кулминирало открићем Светог Копља, којим је [[Христос|Христ]] прободен. Свето Копље је открио монах [[Петар Бартоломеј]].

Чудо Светог копља је подигло морал [[крсташикрсташки ратови|крсташима]]ма који су били опседнути од надмоћније муслиманске војске. Захваљујући вери у чудо крсташи побећују муслиманске снаге и тиме дефинитивно ослобађају Антиохију.

Опсада Арке је трајала дуже од предвиђања, па је Ремоново инсистирање на заузимању територија у емирату Триполи изазвало кашњење у походу према [[Јерусалим]]у. Зато је Ремон изгубио доста угледа, кога је уживао након Антиохије. Коначно Ремон пристаје да крене према Јерусалиму. Крсташи [[опсада Јерусалима (1099)|опседају Јерусалим]] и освајају га [[15. јул]]а [[1099]]. године. Ремону нуде круну краља Јерусалима, а он одбија да влада у граду где је [[Христос|Христ]] пострадао. Вероватно је он желео да настави опсаду Триполија. Ипак није предавао Давидову кулу у Јерусалиму, тако да ју је [[Готфрид Бујонски]] с муком добио.

Ремон Тулуски је учествовао у [[битка код Аскалона|бици код Аскалона]] убрзо након [[опсада Јерусалима (1099)|ослобађања Јерусалима]]. У тој бици египатска војска је поражена. Ремон Тулуски је желео да он за себе заузме [[Аскалон]], а не да га остави [[Готфрид БуљонскиБујонски|Готфриду Бујонском]]. Као резултат те свађе Аскалон је остао у муслиманским рукама до [[1153]]. године. [[Готфрид БуљонскиБујонски|Готфрид]] га је оптуживао да је крив што није заузет [[Арсуф]].

Када је отишао северно преотео је један град од [[Боемунд Тарантски|Боемунда Тарантског]]. Затим је отишао у [[Византијски Цариград|Константинопољ]], где склапа савез са [[Алексије I Комнин|Алексијем I Комнином]], који је био велики непријатељ Боемунда Тарантског. [[Боемунд Тарантски]] је намеравао да се прошири по територијама који припадају Византији.

[[1102]]. је путовао у Антиохију, где га је затворио [[Танкред Галилејски]], који је био регент Антиохије током Боемундовог заробљеништва. Танкред га пушта након обећања да неће нападати територије између Антиохије и Акре. Ремон међутим одмах крши обећање и осваја један град те гради замак битан за [[опсада Триполија|опсаду Триполија]]. У томе му помаже [[Византијско царство|Византија]].

Умро је [[1105]], па није успео освојити [[Триполи (Либан)|Триполи]]. Наследио га је нећак, који [[1109]]. коначно осваја Триполи уз помоћ [[Балдвин I Јерусалимски|Балдвина Јерусалимског]] и оснива грофовију Триполи.