Вијетмин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 14:
 
== Северни Вијетнам и крај Вијетмина ==
Након пораза код [[Битка код Дијен Бијен Фуа|Дијен Бијен Фуа]], Французи су започели преговоре о напуштању Вијетнама. Као резултат мировног споразума састављеног на [[Женевска конференција (1954)|Женевској конференцији]], Вијетнам је подељен на [[Северни Вијетнам]] и [[Јужни Вијетнам]] дуж 17. паралеле. Ово је представљало привремену меру до избора 1956. након којих би дошло до уједињења. Пренос управе над Северним Вијетнамом Вијетмину је спроведен 11. октобра 1954. Хо Ши Мин је постављен за премијера Северног Вијетнама, који је замишљен као социјалистичка држава. [[Нго Дин Дијем]], који је претходно постављен за премијера Јужног Вијетнама од стране цара [[Бао Ђаи]]ја је на крају преузео контролу над Јужним Вијетнамом. who was previously appointed Prime Minister of South Vietnam by [[Emperor]] [[Bảo Đại]], eventually assumed control of South Vietnam. Речима председника Сједињених Држава, [[Двајт Ајзенхауер|Двајта Ајзенхауера]]:
 
<blockquote>Општи став је био да да су избори одржани, Хо Ши Мин би био изабран за премијера. На несрећу, ситуација је била погоршана готово потпуним недостатком вођства од стране вијетнамског шефа државе, Бао Ђаија, који је, иако номинално шеф те државе, више волео да проводи већи део свог времена у европским бањама него у својој земљи водећи своје армије против комунистичких.<ref>{{Cite booksfn|Eisenhower|1963|pp=337-38}}</blockquote>
|last = Eisenhower
|first = Dwight
|title = Mandate for Change, 1953-1956
|year = 1963
|publisher = Doubleday
|location = Garden City, New York|pages=337-38
}}</ref></blockquote>
 
Јужни Вијетнам и његов главни покровитељ, Сједињене Државе, нису били потписници споразума из 1954, али су пристали да поштују његове одредбе. Међутим, Јужни Вијетнам, уз подршку Сједињених Држава је одбио да одржи ујединитељске изборе, тврдећи да се Хо Ши Мину не може веровати због његове везе са комунизмом. Ово је Вијетмину дало повод да уједини земљу силом. Међутим, Вијетмин није био у позицији да ово уради, услед спровођења партијске чистке „нелојалних“ комуниста, као и дисруптивни програм земљишних реформи током две године од Женевског споразума. Лоше обучени кадрови су послати у села где су оптужили хиљаде лојалних чланова партије да су контрареволуционари. Вијетмин је услед овога толико изгубио популарност као партија и револуционарни покрет да није био у прилици да води ефикасну владу на Северу нити герилски поход на Југу. Изгубивши репутацију, Вијетмин је постепено бледео као револуционарни покрет и партија. 1960. га је заменио Национални ослободилачки фронт, познатији као [[Вијет конг]], успостављен од стране јужновијетнамских комуниста у циљу вођења герилског рата.