Вијетмин — разлика између измена

'''Вијетмин''' (скраћено од ''-{Việt Nam Ðộc Lập Ðồng Minh Hội}-'', у преводу „Лига за независност Вијетнама“) је била [[национални ослободилачки покрет|национална ослободилачка]] коалиција формирана у Пак Боу 19. маја 1941.<ref>''-{Việt Nam Ðộc Lập Ðồng Minh Hội}-'' је претходно основан у [[Нанкинг]]у у Кини негде између августа 1935. и почетка 1936, када су некомунистички вијетнамски националисти из других вијетнамских националистичких партија основали антиимперијалистички уједињени фронт. Ова организација је ускоро постала неактивна, да би је оживео ИЦП и [[Хо Ши Мин]] 1941. године. -{NGUYEN, Sai D. "The National Flag of Viet Nam."}- http://www.vpac-usa.org/flag/The%20National%20Flag%20of%20VN.pdf -{Quinn-Judge}-, -{''Ho Chi Minh: The Missing Years'', pp. 212-3.}-</ref> Вијетмин је првобитно основан да би тежио независности [[Вијетнам]]а од [[Француска колонијална империја|Француске колонијалне империје]]. Када је [[Јапанска окупација Вијетнама|Јапан окупирао]] Вијетнам, Вијетмин се супротставио Јапану уз подршку [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Република Кина|Републике Кине]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], Вијетмин се супротставио поновној окупацији Вијетнама од стране Француске а после и Сједињеним Државама током [[РатВијетнамски у Вијетнамурат|Рата у Вијетнаму]].

Током Другог светског рата, [[Јапанско царство|Јапан]] је окупирао [[Француска Индокина|Француску Индокину]]. Осим што се борио против Француза, Вијетмин је започео борбу против Јапанаца. Због борбе против Јапанаца, Вијетмин је добио помоћ од [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Република Кина|Републике Кине]]. Након што се Јапан предао, националистичке организације су прогласиле независност Вијетнама а Хо је прогласио [[Демократска РепубликаСеверни Вијетнам|Демократску Републику Вијетнам]] 2. септембра 1945.

Међутим након пар дана, кинеска [[Куоминтанг]] (националистичка) армија је дошла у Вијетнам како би надгледала репатријацију [[Јапанска царска војска|Јапанске царске војске]]. Демократска Република Вијетнам је тако постојала само у теорији и ефективно није контролисала никакву територију. Неколико месеци касније, Кинези, Вијетнамци и Французи су дошли до трилатералног споразума. Французи су се одрекли одређених интереса у Кини, Вијетмин је пристао на повратак Француза у замену за обећања о независности унутар [[Француска Унија|Француске Уније]], а Кинези су пристали да се повуку. Преговори између Француза и Вијетмина су убрзо пропали. Уследило је готово десет година рата против Француске. Овај рат је познат као [[Први индокинески рат|Први рат у Индокини]], док га Вијетнамци називају „Француским ратом“.

Вијетмин је наставио борбу против Француза до 1949, када је граница Кине и Вијетнама повезана као резултат [[Гранични поход|Граничног похода]]. Новоформирана [[Кина|Народна Република Кина]] је омогућила Вијетмину приступ сигурним базама и тешко наоружање за борбу против Француза. Помоћу додатног наоружања, Вијетмин је био у стању да преузме контролу над многим руралним крајевима земље. Убрзо потом је започело напредовање према областима које су окупирали Французи.

Након пораза код [[Битка код Дијен Бијен Фуа|Дијен Бијен Фуа]], Французи су започели преговоре о напуштању Вијетнама. Као резултат мировног споразума састављеног на [[Женевска конференција (1954)|Женевској конференцији]], Вијетнам је подељен на [[Северни Вијетнам]] и [[Јужни Вијетнам]] дуж 17. паралеле. Ово је представљало привремену меру до избора 1956. након којих би дошло до уједињења. Пренос управе над Северним Вијетнамом Вијетмину је спроведен 11. октобра 1954. Хо Ши Мин је постављен за премијера Северног Вијетнама, који је замишљен као социјалистичка држава. [[Нго Дин Дијем]], који је претходно постављен за премијера Јужног Вијетнама од стране цара [[Бао Ђаи]]ја је на крају преузео контролу над Јужним Вијетнамом. Речима председника Сједињених Држава, [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајта Ајзенхауера]]:

Јужни Вијетнам и његов главни покровитељ, Сједињене Државе, нису били потписници споразума из 1954, али су пристали да поштују његове одредбе. Међутим, Јужни Вијетнам, уз подршку Сједињених Држава је одбио да одржи ујединитељске изборе, тврдећи да се Хо Ши Мину не може веровати због његове везе са комунизмом. Ово је Вијетмину дало повод да уједини земљу силом. Међутим, Вијетмин није био у позицији да ово уради, услед спровођења партијске чистке „нелојалних“ комуниста, као и дисруптивни програм земљишних реформи током две године од Женевског споразума. Лоше обучени кадрови су послати у села где су оптужили хиљаде лојалних чланова партије да су контрареволуционари. Вијетмин је услед овога толико изгубио популарност као партија и револуционарни покрет да није био у прилици да води ефикасну владу на Северу нити герилски поход на Југу. Изгубивши репутацију, Вијетмин је постепено бледео као револуционарни покрет и партија. 1960. га је заменио Национални ослободилачки фронт, познатији као [[Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама|Вијетконг]], успостављен од стране јужновијетнамских комуниста у циљу вођења герилског рата.