Херцинска орогенеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Disambiguated: девон → Девон (периода) (2), карбон → Карбон (периода) (2) |
||
Ред 5:
Име Варисцин долази из средњовековног латинског имена за дистрикт, Варисцију, који долази од имена германског племена [[Варисци]]. [[Варисцит]], редак зелени минерал који се налази у овом региону, има исту етимологију. Херцин, с друге стране, потиче од планине Харц на северу Немачке.
Конвергенција плоча која је проузроковала [[каледонска орогенеза|каледонску орогенезу]] у [[силур]]у наставила се у варисцинску орогенезу током наредног [[Девон (периода)|девон]]а (пре око 416 до 359 милиона година) и [[Карбон (периода)|карбон]]а (пре око 359 до 299 милиона година). Обе су проузроковале настанак суперконтинента, [[Пангеа|Пангее]], који се практично завршио до краја карбона.
Током [[ордовицијум]]а, копнена маса, која је названа [[Гондвана]], простирала се између [[Јужни пол|Јужног пола]] и [[екватор]]а на једној страни земаљске кугле. На западу су биле три друге масе: [[Лауренција]], [[Сибир (континент)|Сибир]] и [[Балтика]], лоцирани као на теменима троугла. Јужно од њих налазио се велики архипелаг, [[Авалонија]].
До краја [[силур]]а, [[ширење морског дна]] на југу Авалоније изгурало ју је ка северу Лауренције, образујући Каледониде. У наступајућем [[Девон (периода)|девон]]у, [[Јапет океан|океан Јапет]] између Авалоније и Лауренције у потпуности се затворио, спајајући тако те две копнене масе и гурајући северне [[Апалачи|Апалаче]] у [[Акадска орогенеза|акадску фазу]] [[каледонска орогенеза|каледонске орогенезе]]. У исто време, архипелаг јужне Европе, који се налазио између Авалоније и Гондване, гурнут је у Авалонију, образујући тако други венац, Варисцин, на истоку Каледонида/Апалача. Оба венца су се простирала у правцу северозапад-југоисток.
Варисцински појас се образовао до почетка [[Карбон (периода)|карбон]]а. До краја карбона, Гондвана се сјединила са Лауренцијом. Сибир се приближавао са североистока и био је одвојен од Лауренције само плитким водама. Судар са Сибиром је произвео [[Уралске планине]] у најкаснијем делу [[палеозоик]]а. У периоди [[тријас]] [[мезозоик]]а, животиње су могле да се крећу без океанских препрека од Сибира преко Северног пола до Антарктика преко Јужног пола. Ова могућност кретања је посебно помогла ширењу [[диносаурус]]а. У [[кенозоик]]у, [[Северноатлантско копно]] се одвојило од Гондване, док су се Сибир и Балтика одвојили од Лауренције. Као последица, Варисцински појас који се налазио око тадашње периферије Балтике, завршио је стотинама километара од Апалача.
== Спољашње везе ==
| |||