Малајски архипелаг — разлика између измена

Данашњи назив архипелага, малајски, потиче од старог концепта малајске расе, тј. концепта некадашњих европских истраживача, која је представљала људе данашње [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]], [[ФилипониФилипини|Филипина]] и [[Источни Тимор|Источног]] Тимора. Некада је носио назив Источна индијска острва за време европског колонијалног периода, док га Индонежани зову „Нусантара‟, што на староиндонежанском језику значи архипелаг.

Нигде се на свету не налази толико вулкана[[вулкан]]а на мањем простору колико у Малајском архипелагу, од више од 330 вулкана око њих 100 је активно. Сама [[Јава]] има око 100 вулкана, од тога 28 активних. Њихове ерупције су страховите. Једна таква ерупција догодила се 1883. године на малом острву [[Кракатау]], између Јаве и [[Суматра|Суматре]]. Ерупција је била толико снажна да је бацила у ваздух две трећине острва, а сама тутњава ерупције чула се и у [[Аустралија|Аустралији]] (2100 km далеко), а огромни таласи изазвани ерупцијом су потопили 36.000 људи по суседним обалама. Године 1927. нова ерупција истог вулкана створила је ново вулканско острво названо Анак Кракатау, што значи син Кракатауа.

Рељефом преовлађују средње и ниске планине, док се поједине планине високо уздижу у односу на ниво мора. Највиши врхови већих острва досежу висине од преко 4000м, попут планине Кинбал на северу Борнеа, високе 4095м, а, уколико укључимо и Нову Гвинеју, највиши врх архипелага је на планини [[Пунчак Џаја]] на западу Нове Гвинеје на висини од 4884м. Такође су заступљене и брдовите равнице и низије сачињене од алувијалних и морских талога, док се највеће мочварне низије налазе на Суматри и Борнеу. Архипелаг припада делу регије формираном током касног кенозоика и скоријег набирања тла, па су слојеви уситњених стена које пробијају гранитне стене широко распрострањени.

Један од највећих светских извора алуминијума[[алуминијум]]а се налзи управо на Малајском архипелагу, а такође се налазе и велике залихе нафте, гвожђа, никла[[никл]]а, мангана, волфрама[[манган]]а и боксита[[волфрам]]а.

Захваљујући свом специфичном географском положају, Малајски архипелаг одликују чак три типа климе: екваторијална, монсунска и топла степска клима. Под утицајем три околности, што се простире са обе стране Екватора[[екватор]]а, што је у суседству двеју континенталних маса које се налазе на супротним хемисферама и што се налази између два океана, над архипелагом се ствара једна специфична игра ветрова, пасата и монсуна, која не утиче много на температуре, али зато узрокује велике неједнакости што се тиче падавина. Температуре су готово свуда једноличне читаву годину и износе у просеку 25-30˚С, док су на планинама нешто ниже.

Количине кише су, међутим, много неправилније распоређене. У неким обимнијим регијама монсуни[[монсун]]и са својим пратећим пљусковима или сушом деле годину на влажну или сушну сезону, док у другим регијама оваква правилност не постоји и клима је веома променљива. Честе су појаве да на два суседна или чак на једном истом острву постоје два потпуно различита типа климе. Промене годишњих доба, односно влажних и сушних сезона, су у неким деловима срхипелага веома тешке за одредити. Једино што се може сигурно рећи за климу јесте да регије у пределу од 3˚ са обе стране Екватора имају много падавина и нејасно дефинисана годишња доба, док она јужније и северније имају свакодневне падавине током 4 месеца годишње, а након тога 5-6 месеци ведро небо и константне суше.