Антикоминтернски пакт — разлика између измена

м
Разне исправке
м (pravopis)
м (Разне исправке)
Антикоминтернском пакту су касније приступиле и [[Краљевина Италија|Италија]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]], [[Шпанија]], [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Финска]], [[Велика Румунија|Румунија]], [[Независна држава Словачка|Словачка]] и [[Независна Држава Хрватска|Хрватска]].
 
== Покушаји побољшања енглескоангло-њемачких односа ==
Прије потписивања Антикоминтернског пакта, у јуну 1935. године, потписан је [[ЕнглескоАнгло-њемачки поморски споразум]] између Уједињеног Краљевства и Нацистичке Њемачке. Тај догађај је означио почетак низа [[Адолф Хитлер|Хитлерових]] покушаја да побољша односе између те двије земље и тако изолује Совјетски Савез, док су Совјетски Савез и Уједињено Краљевство у исто вријеме покушавали то исто да ураде са Њемачком. Хитлер је покушао да утиче и на [[Пољска|Пољску]] да се прикључи Антикоминтернском савезу, обећавајући рјешење територијалних питања између те двије земље.<ref>-{Sean Greenwood: ''The Phantom Crisis: Danzig, 1939''}- стр. 225-246.</ref>{{sfn|Martel|1999|pp=232}}<ref>-{Anna Cienciala: ''Poland in British and French Policy in 1939: Determination To Fight-or Avoid War?''}- стр. 413-433</ref>{{sfn|Martel|1999|pp=414}}{{sfn|Weinberg|1994|pp=558-562}} Међутим, Пољска је то одбила у страху да ће тако постати [[марионетска држава]] Њемачке.
 
У то вријеме, многи јапански политичари, укључујући и адмирала [[Исороку Јамамото|Исорокуа Јамамота]], били су изненађени{{чињеница|date=05. 2013.}} Англо-њемачким поморским споразумом, али је њихов војни врх сматрао да је у питању смишљен план да се добије на времену док њемачка морнарица не дорасте британској. Наставили су да планирају рат или против Совјетског Савеза или против земаља западног свијета, рачунајући на то да ће Њемачка ријешити проблем са њиховим потенцијалним непријатељима у Европи.
== Споразум ==
{{викизворник|Антикоминтернски споразум (1936)}}
Први њемачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против [[Коминтерна|Коминтерне]] као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против СССР-аСовјетског Савеза. После дужег размишљања и двоумљења, војно–политичко вођство Јапана прихватило је предлог о закључењу пакта са Немачком у форми анти–комунистичког, а не анти–совјетског споразума. Тако је 25. новембра 1936. године између Немачке и Јапана потписан уговор на пет година о пружању заједничког отпора “субверзивној активности” комунистичкој интернационали, и њеној разорној делатности против постојећих држава и друштвено–политичког система. Антикоминтерна пакт је имао тајни додатак, који је предвиђао да у случају “неизазваног напада или претње нападом од стране СССР-аСовјетског Савеза на једну од потписница, друга неће преузети ништа што би олакшало положај СССР-а”Совјетског Савеза”.
 
У Совјетском Савезу, Антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају “Свети рат против Совјетског Савеза”.
1.572.075

измена