Антикоминтернски пакт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
Антикоминтернском пакту су касније приступиле и [[Краљевина Италија|Италија]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]], [[Шпанија]], [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Финска]], [[Велика Румунија|Румунија]], [[Независна држава Словачка|Словачка]] и [[Независна Држава Хрватска|Хрватска]].
== Покушаји побољшања
Прије потписивања Антикоминтернског пакта, у јуну 1935. године, потписан је [[
У то вријеме, многи јапански политичари, укључујући и адмирала [[Исороку Јамамото|Исорокуа Јамамота]], били су изненађени{{чињеница|date=05. 2013.}} Англо-њемачким поморским споразумом, али је њихов војни врх сматрао да је у питању смишљен план да се добије на времену док њемачка морнарица не дорасте британској. Наставили су да планирају рат или против Совјетског Савеза или против земаља западног свијета, рачунајући на то да ће Њемачка ријешити проблем са њиховим потенцијалним непријатељима у Европи.
Ред 15:
== Споразум ==
{{викизворник|Антикоминтернски споразум (1936)}}
Први њемачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против [[Коминтерна|Коминтерне]] као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против
У Совјетском Савезу, Антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају “Свети рат против Совјетског Савеза”.
|