Капар — разлика између измена

Још затворени пупољци беру се ручно у рано пролеће и сирови нису јестиви. Тек након једнодневног сушења и потапања у морску воду, слану отопину, сирће или уље, спремни су за употребу. Притом настају киселина [[каприн]] и [[сенфолглукосид]], који капарима дају њихов пикантан окусукус. Капари требају бити затворени, маслинасти до плаво-зелени и што мањи. Тада су најбољег окусаукуса, али су због теже бербе и скупљи. Нарочито цењени су капари из Француске. Користе се као прилог, потопљени у сирће или уље. На [[Санторин]]ју су кисели и слани листови капара специјалитет. У италијанској и шпанској кухињи су неизоставан додатак. Топлим јелима додају се тек на крају. Код нас су познати као додатак сланим [[сардела]]ма и татар одреску.