Википедија

Варнински крсташки рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 2:
'''Варнински крсташки рат''' трајао је од октобра 1443. до новембра 1444. године и вођен је између хришћанске војске предвођене [[Угарска|Угарским]] краљем [[Владислав III Јагел|Владиславом Јагелом]] и [[Османско царство|Османског царства]] под султаном [[Мурат II|Муратом]]. Рат је завршен поразом хришћанске коалиције у [[Битка код Варне|бици код Варне]].
 
== Позадина ==
 
После [[Пад Смедерева (1439)|пада Смедерева 1439. године]], [[Ђурађ Бранковић]] се склонио у [[Зета (држава)|Зету]], у Бар. Турски султан Мурат расписује награду за његову главу, па се 12. априла склања у [[Дубровачка република|Дубровник]]. Видећи какву опасност навлачи на град његово присуство он 25. јула напушта град и одлази у Угарску.
Ред 10:
Ратнички дух распламсале су две победе Јанка Хуњадија (код [[Битка код Ердеља|Ердеља]] и на [[Битка на Јелосинци|Јелосинци]]). Те победе дигоше дух код Мађара. Јанко постаде витез хришћанства, а наше народне песме славе га скоро као којег нашег јунака. Сам султан, изненађен поразима своје војске, а и заузет борбама са Караманима у Малој Азији пожури да склопи мир. Већ у јулу послао је свог посланика у [[Будим]], али без успеха. [[Ђурађ Бранковић|Деспот]], својим личним утицајем и новцем, кардинал [[Јулијан Цезарини|Цезарини]] и Хуњади са ратничком странком претегоше. [[Папа Евгеније IV|Папа Евгеније]] је 28. јула 1442. године објавио опроштај свих грехова свима који допринесу борби против Турака. Крајем 1443. године, папа је донео нову булу којом се одриче петине својих прихода за хришћанску ствар. Крајем фебруара 1443. године, угарски сабор у Будиму донесе одлуку да почне велика офанзива коју ће предводити сам краљ.
 
== Дуга војна ==
 
{{main|Дуга војна}}
[[Датотека:Vista-xmag.png|18п]] ''За више информација погледајте чланак''' [[Дуга војна]]'''''
 
Крајем јуна 1443. године издате су прве наредбе да се хришћанска војска упућује према Београду, а сам краљ кренуо је на југ у септембру. Са њим су ишли и деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] и [[Јанко Хуњади|Хуњади]]. Број ратника ценио се на 25 000 коњаника и стрелаца. Уз хришћане је стао и влашки војвода [[Дракул]] који се одметнуо од Турака. Крајем септембра или почетком октобра прешла је хришћанска војска [[Дунав]] код [[Београд|Београда]]а и ставила се под вођство деспота. Уз деспота је било око 8000 српских бораца, а придружио му се сребренички војвода [[Петар Ковачевић]] са 600 коњаника. Хришћанска војска од 12 000 коњаника на челу са Хуњадијем поразила је 8. новембра 1443. године Турке у [[Битка код Ниша (1443)|бици код Ниша]]. Почетком децембра [[Софија]] пада у хришћанске руке, а продирање се наставља даље. Међутим, пред добро утврђеним кланцима [[Средња гора|Средње горе]] морало се стати јер су Турци код [[Златица (Бугарска)|Златице]] спремали велики отпор. Због зиме која је настала, незгодног снабдевања и турског отпора хришћани су почели да се повлаче. Турци су покушали да хришћанима приликом одступања задају што више удараца, али су код [[Битка код Мелштице|Мелштице]] и [[Куновичка битка|Куновице]] претрпели тешке поразе. Нарочито је пораз код Куновице био опасан.
Између савезника избиле су поводом повлачења велике несугласице. Деспот је био против повлачења и залагао се да војска преко зиме остане у Србији, а у пролеће да настави акцију. Он се обавезао да ће се сам бринути за снабдевање војске, а нудио је и 100 000 дуката новчане потпоре. Али изморени Мађари похиташе да се врате у Угарску. Крајем јануара 1444. године цела војска, са краљем и деспотом скупила се у Београду и одатле кренули даље.
Хришћанска победа изазвала је многе наде у балканских народа. Неки од њих дигоше се на оружје, Новобрђани дигоше устанак али бише брзо савладани. Нешто више устанка постиже [[Скендербег|Скендер – бег]] који се окрену против Турака и заузе [[Кроја|Кроју]]. Брат византијског цара, деспот [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] поче ослобађање [[Пелопонез|Пелопонеза]]а, а у исто време изби устанак у [[Тесалија (област)|Тесалији]]. Изгледало је да је цео Балкан устао против Турака и да неће требати много да се европска турска потпуно потпали. Али, основни предувет за то био је тај, да се почетна акција развија плански, у дугом даху, а да не добије карактер импровизоване експредиције која поред свих привремених успеха није могла изменити општи положај.
 
== Обнова сукоба ==
 
У априлу 1444. године донесено је на Будимском сабору решење да се настави борба против Турака. 22. јуна креће флота из Млетака од 16 галија – 8 папских и 8 републичиних, а две недеље касније кренула је за њима и флота бургундског дуке.
Прошлогодишња војна и ове спреме беху уплашиле султана [[Мурат II|Мурата]]. Он реши да понуди савезницима мир. За посреднике је изабрао ћерку Ђурђа Бранковића, [[Мара Бранковић|Мару Бранковић]]. Мара је послала поруку оцу да Мурат нуди деспоту повраћај целе Србије. Деспот је пристао на преговоре. У [[Сегедин|Сегедину]]у, крајем јула склопљен је мир на 10 година. По [[Сегедински мир|Сегединском миру]], деспоту су враћена 24 града међу којима беху [[Ново Брдо]], [[Голубац]] и [[Крушевац]]. Султан је пристао да плати 100 000 фиорина одштете и обавезао се на помагање краљу Владиславу са 25 000 војника против његових непријатеља.
 
Ђурађ Бранковић пристаје на мир и 22. августа улази у [[Смедерево]]. Међутим, међу хришћанима је избило незадовољство због Сегединског мира јер је њиме обустављена једна величанствена акција. Међу незадовољнима главну реч је водио кардинал Цезарини. Са страшћу средњовековних хришћанских фанатика он је проповедао да се мир раскине. Одлучено је да се рат са Турцима обнови.
 
=== Битка код Варне и крај рата ===
 
У обновљеном рат деспот Ђураш је остао неутралан.
Хришћанска војска стигла је 20. септембра 1444. године у [[Оршава|Оршаву]] и почела је прелазити Дунав. Војска је бројала 16 000 људи којима се придружило и 4000 Влаха. До одлучујуће битке дошло је 10. новембра 1444. године код [[Битка код Варне|Варне]]. Бројно надмоћни Турци потпуно поразише хришћанску војску. У бици је погинуо краљ Владислав и многи угледни великаши међу којима и кардинал Цезарини. Јанко Хуњади се спасао са малим бројем војника. Угари су изгубили преко 10 000 војника.
 
== Види још ==
 
* [[Крсташки ратови против Османлија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Варнински_крсташки_рат”