Варнински крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Варнински крсташки рат''' трајао је од октобра 1443. до новембра 1444. године и вођен је између хришћанске војске предвођене [[Угарска|Угарским]] краљем [[Владислав III Јагел|Владиславом Јагелом]] и [[Османско царство|Османског царства]] под султаном [[Мурат II|Муратом]]. Рат је завршен поразом хришћанске коалиције у [[Битка код Варне|бици код Варне]].
== Позадина ==
После [[Пад Смедерева (1439)|пада Смедерева 1439. године]], [[Ђурађ Бранковић]] се склонио у [[Зета (држава)|Зету]], у Бар. Турски султан Мурат расписује награду за његову главу, па се 12. априла склања у [[Дубровачка република|Дубровник]]. Видећи какву опасност навлачи на град његово присуство он 25. јула напушта град и одлази у Угарску.
Ред 10:
Ратнички дух распламсале су две победе Јанка Хуњадија (код [[Битка код Ердеља|Ердеља]] и на [[Битка на Јелосинци|Јелосинци]]). Те победе дигоше дух код Мађара. Јанко постаде витез хришћанства, а наше народне песме славе га скоро као којег нашег јунака. Сам султан, изненађен поразима своје војске, а и заузет борбама са Караманима у Малој Азији пожури да склопи мир. Већ у јулу послао је свог посланика у [[Будим]], али без успеха. [[Ђурађ Бранковић|Деспот]], својим личним утицајем и новцем, кардинал [[Јулијан Цезарини|Цезарини]] и Хуњади са ратничком странком претегоше. [[Папа Евгеније IV|Папа Евгеније]] је 28. јула 1442. године објавио опроштај свих грехова свима који допринесу борби против Турака. Крајем 1443. године, папа је донео нову булу којом се одриче петине својих прихода за хришћанску ствар. Крајем фебруара 1443. године, угарски сабор у Будиму донесе одлуку да почне велика офанзива коју ће предводити сам краљ.
== Дуга војна ==
{{main|Дуга војна}}
Крајем јуна 1443. године издате су прве наредбе да се хришћанска војска упућује према Београду, а сам краљ кренуо је на југ у септембру. Са њим су ишли и деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] и [[Јанко Хуњади|Хуњади]]. Број ратника ценио се на 25 000 коњаника и стрелаца. Уз хришћане је стао и влашки војвода [[Дракул]] који се одметнуо од Турака. Крајем септембра или почетком октобра прешла је хришћанска војска [[Дунав]] код [[Београд
Између савезника избиле су поводом повлачења велике несугласице. Деспот је био против повлачења и залагао се да војска преко зиме остане у Србији, а у пролеће да настави акцију. Он се обавезао да ће се сам бринути за снабдевање војске, а нудио је и 100 000 дуката новчане потпоре. Али изморени Мађари похиташе да се врате у Угарску. Крајем јануара 1444. године цела војска, са краљем и деспотом скупила се у Београду и одатле кренули даље.
Хришћанска победа изазвала је многе наде у балканских народа. Неки од њих дигоше се на оружје, Новобрђани дигоше устанак али бише брзо савладани. Нешто више устанка постиже [[Скендербег|Скендер – бег]] који се окрену против Турака и заузе [[Кроја|Кроју]]. Брат византијског цара, деспот [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] поче ослобађање [[Пелопонез
== Обнова сукоба ==
У априлу 1444. године донесено је на Будимском сабору решење да се настави борба против Турака. 22. јуна креће флота из Млетака од 16 галија – 8 папских и 8 републичиних, а две недеље касније кренула је за њима и флота бургундског дуке.
Прошлогодишња војна и ове спреме беху уплашиле султана [[Мурат II|Мурата]]. Он реши да понуди савезницима мир. За посреднике је изабрао ћерку Ђурђа Бранковића, [[Мара Бранковић|Мару Бранковић]]. Мара је послала поруку оцу да Мурат нуди деспоту повраћај целе Србије. Деспот је пристао на преговоре. У [[Сегедин
Ђурађ Бранковић пристаје на мир и 22. августа улази у [[Смедерево]]. Међутим, међу хришћанима је избило незадовољство због Сегединског мира јер је њиме обустављена једна величанствена акција. Међу незадовољнима главну реч је водио кардинал Цезарини. Са страшћу средњовековних хришћанских фанатика он је проповедао да се мир раскине. Одлучено је да се рат са Турцима обнови.
=== Битка код Варне и крај рата ===
У обновљеном рат деспот Ђураш је остао неутралан.
Хришћанска војска стигла је 20. септембра 1444. године у [[Оршава|Оршаву]] и почела је прелазити Дунав. Војска је бројала 16 000 људи којима се придружило и 4000 Влаха. До одлучујуће битке дошло је 10. новембра 1444. године код [[Битка код Варне|Варне]]. Бројно надмоћни Турци потпуно поразише хришћанску војску. У бици је погинуо краљ Владислав и многи угледни великаши међу којима и кардинал Цезарини. Јанко Хуњади се спасао са малим бројем војника. Угари су изгубили преко 10 000 војника.
== Види још ==
* [[Крсташки ратови против Османлија]]
|