Хамфри Богарт — разлика између измена

Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму [[Окамењена шума]]. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. с филмовима [[Висока Сијера]] (иако је и у њему глумио криминалца) и [[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]. Следеће године, његова улога Рика Блејна у [[Казабланка (филм)|Казабалнки]] коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементирала“ његову препознатљиву филмску особност, ону тврдокорног циника који понекад показује своју племениту страну. Следили су тријумфи с филмовима [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] (1946), [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] (1948), у којем је наступио са својом супругом [[Лорен Бакол]], [[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]] (1948), [[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]] (1951), за који је освојио [[Оскар за најбољег главног глумца|Оскара за најбољег глумца]], и [[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]] (1954). Појавио се укупно у 75 дугометражних филмова.

Богартов рођендан био је предмет контроверзи. Дуго се веровало да је рођен на [[Божић]] [[1899]], што је измислио [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] и често користио због романтичне позадине, а заправо се родио [[23. јануар]]а [[1899]], што је датум који се појављује у многим наводима. Међутим, ова се прича данас чини неутемељеном: иако никад није пронађен [[родни лист]], обавест о његовом рођењу појавила се у [[Бостон|бостонским]] новинама у [[јануар]]у [[1900]], а потврђује да се родио на Божић 1899., као и други извори. Према попису становништва из 1900. за домаћинство Белмонта Богарта наводи се како је његов син Хамфри рођен у децембру 1899. Постоје још три пописа становништва који потврђују да му је рођендан у децембру 1899. Његова посљедња супруга, глумица [[Лорен Бакол]], увек је тврдила како је [[25. децембар]] прави датум његовог рођења.

Богартов отац, Белмонт, био је [[хирургија|хирург]] специјализован за [[срце]] и [[плућа]]. Његова мајка, Мод Хамфри, била је врло успешна комерцијална илустраторица која се образовала у [[Њујорк]]уЊујорку и [[Француска|Француској]]. Била је милитантна феминистица. Употребила је цртеж бебе Хамфрија за познату кампању за дечју храну Мелинс. Зарађивала је преко 50 хиљада [[амерички долар|долара]] годишње као [[илустратор]], што је у то време био огроман износ, у односу на мужа који је годишње зарађивао 20 хиљада. Богартови су живели у отменом стану на [[Апер Вест Сајд]]у, а имали су и викендицу у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]].

На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду [[Дрифтинг]] у [[Плејхаус тиатр]]у, Богарт је упознао [[Хелен Менкен]]. Венчали су се [[20. мај]]а [[1926]]. године у [[Грамерси парк хотел]]у у [[Њујорк]]у, а развели [[18. новембар|18. новембра]] [[1927]]. године. Након развода су остали пријатељи. Касније, [[3. април]]а [[1928]]. године, оженио се са [[Мери Филипс]] у стану њезине мајке у [[Хартфорд]]у у држави [[Конектикат]]. Она је, као и Менкен, имала „ватрену“ нарав. Мери је упознао кад су се појавили у представи [[Нервес]] која се јако кратко приказивала у [[Комеди тиатр]]у у септембру [[1924]]. године.

Након берзовног краха [[1929]]. године, позоришне су се продукције отказивале, а многи фотогенични глумци су се запутили према [[Холивуд]]у. Богартова прва филмска улога била је она са [[Хелен Хејз]] у кратком филму -{[[The Dancing Town]]}- из [[1928]]. године, чија се копија никад није успела пронаћи. Године [[1930]]. се појавио у још једном кратком филму са [[Џоун Блондел]] који је поновно пронађен [[1963]]. Затим је потписао уговор са [[Фокс филм корпоројшон]] за 750 долара седмично. [[Спенсер Трејси]] био је озбиљан глумац на [[Бродвеј]]у који се Богарту свиђао и којем се дивио, а постали су и пријатељи и партнери по пићу. Трејси га је 1930. године први прозвао „Боги“. Трејсијев и Богартов једини заједнички филм био је један од првих звучних филмова [[Џон Форд|Џона Форда]] -{[[Up the River]]}- (1930), а обојица су глумили затворенике. Био је то Трејсијев филмски деби. Богарт је затим [[1931]]. одиграо мању улогу у -{[[The Bad Sister]]}- са [[Бети Дејвис]]

Богарт је између [[1930]]. и [[1935]]. глумио у [[Холивуд]]уХоливуду и њујоршкој позоришној сцени, усред чега је често по неколико седмица био без посла. Родитељи су му живели одвојено, а Белмонт је умро [[1934]]. у дугу, који је Богарт са временом отплатио. Од оца је наследио [[злато|златни]] прстен који је увек носио, чак и у својим филмовима. На очевој самртној постељи му је коначно рекао колико га воли. Богартов други брак био је на климавим ногама, а био је несретнији него својом тадашњом глумачком каријером; постајао је депресиван, иритиран и много је пио.

Студијски систем, тада на свом врхунцу, у великој је мери ограничавао глумце на један студио, с повременим изнајмљивањима, а Воренер брос није имао намеру да од Богарта начини велику звезду. Снимање новог филма могло је почети неколико дана или чак неколико сати након што би завршило снимање претходног. Било који глумац који би одбио улогу могао је бити суспендован без плате. Богарту се нису свидјеле улоге изабране за њега, али је неуморно радио: између [[1936]]. и [[1940]]. године, Богарт је у просеку снимао један филм у два мјесеца, понекад чак радећи на два истовремено, будући да су филмови снимани сцену по сцену, а ретко нехронолошки. У Ворнеру је било тек нешто више погодности од оних које су уживали други глумци у [[Метро-Голдвин-Мејер]]у. Богарт је сматрао како је одел гардеробе у Ворнеру јефтин па је често у својим филмовима носио властита одела. У [[Висока Сијера|Високој Сијери]] је користио властитог пса званог Зиро како би играо пса његовог лика, „Парда“.

Глумци у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] који су имали предност пред Богартом нису били само класичне звезде као што су [[Џејмс Кегни]] и [[Едвард Г. Робинсон]], него и глумци данас пуно мање познати, као што су [[Виктор Маклаглен]], [[Џорџ Рафт]] и [[Пол Мјуни]]. Већина бољих сценарија завршила је код тих глумаца, а Богарт је морао прихваћати оно што би остало. Снимио је филмове као што су -{[[Racket Busters]]}-, -{[[San Quentin]]}- и -{[[You Can't Get Away With Murder]]}-. Једина значајнија главна улога у овом периоду била је она у филму [[Самјуел Голдвин|Самјуела Голдвина]], [[Улица без излаза]] (1937), али је зато наступио у мноштву споредних улога, као што је филм [[Анђели гарава лица]] (1938) (у којем га је упуцао [[Џејмс Кегни]]). Богарта су на филму често знали упуцати, обично Кегни и Едвард Г. Робинсон, међу осталима. У [[Црна легија (филм)|Црној легији]], за промену, игра доброг човека кога ухвати и уништи [[расизам|расистичка]] организација, филму који је [[Грејам Грин]] назвао „интелигентним и узбудљивим“.

[[Мери Филипс]], која је с друге стране уживала у успеху позоришног хита -{[[A Touch of Brimstone]]}- (1935), одбила је одустати од своје каријере на [[Бродвеј]]у како би пошла са Богартом у [[Холивуд]]. Након што је представа завршила с приказивањем, ипак је отишла у Холивуд, али је инсистирала на наставку властите каријере (још је била већа звезда од њега) па су се [[1937]]. одлучили развести. Ушао је у катастрофалан трећи брак [[21. август]]а [[1938]]. године са [[Мејо Метхот]], живахном и љубазном женом кад је била трезна, али параноичном кад би била пијана. Била је уверена да је муж вара. Што су се она и Богарт више удаљавали, она је више пила, беснела и почињала бацати ствари на њега: биљке, лончарске посуде, све што би јој дошло под руку. Чак је и запалила кућу, убола га ножем и неколико пута пререзала вене на рукама. Са друге стране, Богарт је требао њезину безосећајност и чинило се како ужива у свађи с њом. Понекад је и он постао насилан. Новине су их прозвале "-{the Battling Bogarts}-". „Брак Богарта и Метхот био је наставак [[Амерички грађански рат|Грађанског рата]]", рекао је њихов пријатељ [[Џулијус Епстајн]]. У то време Богарт је набавио једрилицу и назвао је "-{Sluggy}-", по својој ватреној жени. Упркос изјавама као што су „Волим љубоморну жену“, „слажемо се тако добро јер немамо илузија једно о другоме“ и „Не бих вам дао ни два цента за даму без темперамента“, постало је јасно да је њихов брак постао деструктивна веза.

Ретко је гледао своје филмове и није ишао на премијере. Није играо холивудску трачерску игру и се није улизивао новинским колумнистима. Није глумио лажну пристојност и дивљење према колегама, али ни забијао нож у леђа. Чак је штитио властиту приватност лажним новинским саопштењима о свом приватном животу како би задовољио радозналост новинара и публике. Кад би мислио како је [[глумац]], [[редитељ]] или филмски студио направио нешто безвредно, отворено би говорио о томе, спреман да га цитирају. Дивио се [[Роберт Мичам|Роберту Мичаму]] због изјаве да је једини начин како преживети у [[Холивуд]]уХоливуду бити „опонент“. Због свега тога му популарност никад није била на висини, а неки у холивудској заједници су га приватно избегавали како би избегли проблеме са студијима. Штампа у Холивуду, коме је искреност било нешто страно, био је одушевљен. Богарт је једном рекао, „У целом Ховуду стално ми говоре како нешто није требало да кажем, да ће ме довести у невоље то што кажем да неки филм или [[сценариста]] или режисер или [[продуцент]] није добар. Не схватам. Ако није добар, зашто то не можеш и рећи? Ако би више људи то споменуло, убрзо би се могао добити некакав ефекат."

У стварном животу, Богарт је играо турнирски [[шах]], на једном нивоу испод мајсторског. Наводно је била његова идеја да се Рик Блејн прикаже као шахист, што је послужило и као метафора за однос између Богартовог и Рејнсовог лика. Ипак, [[Пол Хенрид]] се показао као најбољи играч.