Хамфри Богарт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 17:
'''Хамфри Дефорест Богарт''' ({{јез-енгл|Humphrey DeForest Bogart}}; [[Њујорк]], [[25. децембар]] [[1899]] — [[Лос Анђелес]], [[14. јануар]] [[1957]]) је био један од најпопуларнијих [[сједињене Америчке Државе|америчких]] филмских [[глумац]]а [[1950е|1950их година]]. Добитник је „[[Оскар]]а“ [[1951]]. године за филм „[[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]]“ а легендарну популарност је стекао у филмовима „[[Казабланка (филм)|Казабланка]]“ и „[[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]“. Часопис [[Ентертејнмент викли]] прогласио га је највећом филмском легендом свих времена. [[Амерички филмски институт]] [[1999]]. га је прогласио највећом мушком филмском звездом. Назван је и културном иконом.<ref>{{cite web |url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A07E7DB163AF935A25752C0A9669C8B63 |title=SPRING FILMS/REVIVALS; How One Role Made Bogart Into an Icon |author=Michael Sragow |publisher=''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' |date = 16. 1. 2000. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.variety.com/index.asp?layout=variety100&content=jump&jump=icon&articleID=VR1117930697 |title=100 Icons of the Century - Humphrey Bogart |publisher=''[[Variety (magazine)|]]'' |date = 16. 10. 2005. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref>
Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму [[Окамењена шума]]. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. с филмовима [[Висока Сијера]] (иако је и у њему глумио криминалца) и
Сахрањен је са сребрном звиждаљком на којој је урезано: „Ако ти нешто треба, само звизни!“ у знак сећања на његове речи из филма ''[[Имати и немати (филм)|Имати и немати]]''.<ref>[[Политикин Забавник]], рубрика „Јесте ли већ чули да...“, број 2368</ref>
Ред 28:
Богарт је рођен у [[Њујорк]]у, као најстарије дете '''Белмонта Дефореста Богарта''' (1867-1934) и '''Мод Хамфри''' (1867-1941). Белмонт и Мод венчали су се у [[јун]]у [[1898]]. Преци његовог оца били су [[Енглези|енглеског]], [[Холанђани|холандског]] и [[Шпанци|шпанског]] порекла. Богарт је холандско презиме које значи „воћњак“. Мајка му је била већином енглеског порекла, уз мањи утицај [[Велшани|велшког]]. Богартов отац био је [[презбитеријанац]], а мајка чланица [[Епископална црква|Епископалне цркве]].
Богартов рођендан био је предмет контроверзи. Дуго се веровало да је рођен на [[Божић]] [[1899]], што је измислио [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] и често користио због романтичне позадине, а заправо се родио [[23. јануар]]а
Богартов отац, Белмонт, био је [[хирургија|хирург]] специјализован за [[срце]] и [[плућа]]. Његова мајка, Мод Хамфри, била је врло успешна комерцијална илустраторица која се образовала у
Хамфри је био најстарији од троје деце. Имао је две сестре, '''Франсис''' и '''Катрин Елизабет'''. Родитељи су му били доста службени, заузети својим каријерама те су се често свађали. Резултат свега био је мањак емоција које су упућивали деци. „Одгојен сам јако неосећајно, али и врло поштено. Пољубац је у нашој породици био прави догађај. Наши мајка и отац нису се претерано бринули за моје сестре и мене." Богарта су као дечака задиркивали због његових увојака, уредности, „слатких“ слика на којима је морао позирати за мајку, одеће ''-{Little Lord Fauntleroy}-'' у коју га је одевала - те имена „Хамфри“. Од оца је наследио потребу за помагањем другима, залуђеност [[риболов|пецањем]], дугогодишњу љубав за [[једрење]] и привлачност самоуверених жена.
Ред 54:
Богарт је одгојен у уверењу како је глума испод нивоа [[џентлмен]]а, али он је уживао у позоришној глуми. Никад није узимао сатове глуме, али је био упоран и одлучно радио. Појавио се у барем седамнаест [[Бродвеј|бродвејских]] продукција између 1922. и 1935. Глумио је млађахне или романтичне споредне глумце у салонским комедијама. Верује се како је он и први глумац који је на позорници рекао -{"Tennis, anyone?"}- Критичар [[Александер Вулкот]] писао је за неке од његових раних радова да је он „као што се то обично и самилосно каже непотпун." Неке су рецензије биле повољније. [[Хејвуд Брун]] је у својој рецензији -{[[Nerves]]}- написао, „Хамфри Богарт остварује најефектнију улогу... и суву и свежу, ако је то могуће“. Богарт је презирао тривијалне, мекушне улоге које је играо у раној каријери, назвавши их -{"White Pants Willie"}- улогама.
На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду
Након берзовног краха [[1929]]. године, позоришне су се продукције отказивале, а многи фотогенични глумци су се запутили према [[Холивуд]]у. Богартова прва филмска улога била је она са [[Хелен Хејз]] у кратком филму -{[[The Dancing Town]]}- из
Богарт је између
=== Окамењена шума ===
Ред 78:
Богартове препирке с Ворнерима око улога и новца биле су сличне онима које је студио водио с мање послушним звездама као што су [[Бети Дејвис]], [[Џејмс Кегни|Џејмсон Кегнијем]], [[Ерол Флин|Еролом Флином]] и [[Оливија де Хевиленд|Оливиом Де Хавиланд]].
Студијски систем, тада на свом врхунцу, у великој је мери ограничавао глумце на један студио, с повременим изнајмљивањима, а Воренер брос није имао намеру да од Богарта начини велику звезду. Снимање новог филма могло је почети неколико дана или чак неколико сати након што би завршило снимање претходног. Било који глумац који би одбио улогу могао је бити суспендован без плате. Богарту се нису свидјеле улоге изабране за њега, али је неуморно радио: између
Глумци у
Године [[1938]]. [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] га је убацио у „сељачки мјузикл“ звани -{[[Swing Your Lady]]}-, као промотера хрвања, што је касније сматрао својом најгором улогом. Године [[1939]]. је глумио лудог научника у -{[[The Return of Doctor X]]}-. Полудео је: „Да сам био [[крв]] [[Џек Ворнер|Џека Ворнера]], не би ми то много сметало. Проблем је што су они пили моју, а ја сам снимао овај одвратни филм."
[[Датотека:Humphrey Bogart in Dark Victory trailer.jpg|лево|мини|250п|''[[Победа над тамом]]'' (1939) један од последњих филмова у коме је играо споредну улогу.]]
[[Мери Филипс]], која је с друге стране уживала у успеху позоришног хита -{[[A Touch of Brimstone]]}- (1935), одбила је одустати од своје каријере на [[Бродвеј]]у како би пошла са Богартом у [[Холивуд]]. Након што је представа завршила с приказивањем, ипак је отишла у Холивуд, али је инсистирала на наставку властите каријере (још је била већа звезда од њега) па су се [[1937]]. одлучили развести. Ушао је у катастрофалан трећи брак [[21. август]]а
У тридесетим је у [[Калифорнија|Калифорнији]] купио дугу јахту „Сантана“ од глумца [[Дик Пауел|Дика Пауела]]. Море је било његово уточиште, а волео је једрити око острва [[Острво Санта Каталина|Санта Каталина]]. Био је озбиљан морнар, којга су ценили и морнари који су се нагледали превише холивудских глумаца и њихових бродова. Око 30 викенда годишње проводио је на броду. Једном је рекао, „Глумцу треба нешто да стабилизује његову особност, нешто што ће га претворити у оно што он заиста јесте, а не што тренутно покушава бити."
Ред 91:
Цели живот гадили су му се умишљени, имитатори и фолиранти, како је његов син Стивен [[1999]]. године рекао водитељу [[Роберт Озборн|Роберту Озборну]] на -{Turner Classsic Movies}-. Осетљив, а опет саркастичан, Богарт је развио особност огорченог идеалисте, човека који је напустио боље ствари у [[Њујорк]]у, живећи на свој начин, превише пијући, проклет да проживи свој живот међу другоразредним људима и пројектима.
Ретко је гледао своје филмове и није ишао на премијере. Није играо холивудску трачерску игру и се није улизивао новинским колумнистима. Није глумио лажну пристојност и дивљење према колегама, али ни забијао нож у леђа. Чак је штитио властиту приватност лажним новинским саопштењима о свом приватном животу како би задовољио радозналост новинара и публике. Кад би мислио како је [[глумац]], [[редитељ]] или филмски студио направио нешто безвредно, отворено би говорио о томе, спреман да га цитирају. Дивио се [[Роберт Мичам|Роберту Мичаму]] због изјаве да је једини начин како преживети у
== Пут до звезданог статуса ==
Ред 110:
Богарт је своју прву романтичну улогу остварио у филму Казабланка, глумећи Рика Блејна, власника ноћног клуба [[емигрант]]а који се скрива од властите прошлости и одржава контакт с [[нацизам|нацистима]], француским подземљем, вишијевским префектом и својом бившом девојком. Филм је режирао [[Мајкл Кертиз]], продуцирао га је [[Хал Б. Волис]], а у осталим улогама појавили су се [[Ингрид Бергман]], [[Клод Рејнс]], [[Сидни Гринстрит]], [[Пол Хенрид]], [[Конрад Вајт]], [[Питер Лори]] и [[Дули Вилсон]].
У стварном животу, Богарт је играо турнирски [[шах]], на једном нивоу испод мајсторског. Наводно је била његова идеја да се Рик Блејн прикаже као шахист, што је послужило и као метафора за однос између Богартовог и Рејнсовог лика. Ипак,
Филмска магија Богарта и Бергман била је резултат њихових изванредних изведби, а не стварних искри, иако је његова љубоморна супруга мислила другачије. Изван сета, њих двоје једва да су разговарали за време снимања, мада је њу пратила репутација заводнице главних глумаца. Како је Бергман била виша од њега, Богарт је у неким сценама на ципелама имао причвршћене блокове од 76 милиметара. Она је касније наводно рекла: „Пољубила сам га, али никад га нисам знала“. Годинама касније, након што се Бергман удала за италијанског редатеља [[Роберто Роселини|Роберта Роселинија]] и родила дијете, Богарт јој се супротставио. „Била си велика звијезда“, рекао је. „Што си сада?" „Сретна жена“, одговорила му је.
|