Хамфри Богарт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 17:
'''Хамфри Дефорест Богарт''' ({{јез-енгл|Humphrey DeForest Bogart}}; [[Њујорк]], [[25. децембар]] [[1899]] — [[Лос Анђелес]], [[14. јануар]] [[1957]]) је био један од најпопуларнијих [[сједињене Америчке Државе|америчких]] филмских [[глумац]]а [[1950е|1950их година]]. Добитник је „[[Оскар]]а“ [[1951]]. године за филм „[[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]]“ а легендарну популарност је стекао у филмовима „[[Казабланка (филм)|Казабланка]]“ и „[[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]“. Часопис [[Ентертејнмент викли]] прогласио га је највећом филмском легендом свих времена. [[Амерички филмски институт]] [[1999]]. га је прогласио највећом мушком филмском звездом. Назван је и културном иконом.<ref>{{cite web |url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A07E7DB163AF935A25752C0A9669C8B63 |title=SPRING FILMS/REVIVALS; How One Role Made Bogart Into an Icon |author=Michael Sragow |publisher=''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' |date = 16. 1. 2000. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.variety.com/index.asp?layout=variety100&content=jump&jump=icon&articleID=VR1117930697 |title=100 Icons of the Century - Humphrey Bogart |publisher=''[[Variety (magazine)|]]'' |date = 16. 10. 2005. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref>
 
Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму [[Окамењена шума]]. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. с филмовима [[Висока Сијера]] (иако је и у њему глумио криминалца) и [[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]. Следеће године, његова улога Рика Блејна у [[Казабланка (филм)|Казабалнки]] коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементирала“ његову препознатљиву филмску особност, ону тврдокорног циника који понекад показује своју племениту страну. Следили су тријумфи с филмовима [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] (1946), [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] (1948), у којем је наступио са својом супругом [[Лорен Бакол]], [[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]] (1948), [[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]] (1951), за који је освојио [[Оскар за најбољег главног глумца|Оскара за најбољег глумца]], и [[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]] (1954). Појавио се укупно у 75 дугометражних филмова.
 
Сахрањен је са сребрном звиждаљком на којој је урезано: „Ако ти нешто треба, само звизни!“ у знак сећања на његове речи из филма ''[[Имати и немати (филм)|Имати и немати]]''.<ref>[[Политикин Забавник]], рубрика „Јесте ли већ чули да...“, број 2368</ref>
Ред 28:
Богарт је рођен у [[Њујорк]]у, као најстарије дете '''Белмонта Дефореста Богарта''' (1867-1934) и '''Мод Хамфри''' (1867-1941). Белмонт и Мод венчали су се у [[јун]]у [[1898]]. Преци његовог оца били су [[Енглези|енглеског]], [[Холанђани|холандског]] и [[Шпанци|шпанског]] порекла. Богарт је холандско презиме које значи „воћњак“. Мајка му је била већином енглеског порекла, уз мањи утицај [[Велшани|велшког]]. Богартов отац био је [[презбитеријанац]], а мајка чланица [[Епископална црква|Епископалне цркве]].
 
Богартов рођендан био је предмет контроверзи. Дуго се веровало да је рођен на [[Божић]] [[1899]], што је измислио [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] и често користио због романтичне позадине, а заправо се родио [[23. јануар]]а [[1899]], што је датум који се појављује у многим наводима. Међутим, ова се прича данас чини неутемељеном: иако никад није пронађен [[родни лист]], обавест о његовом рођењу појавила се у [[Бостон|бостонским]] новинама у [[јануар]]у [[1900]], а потврђује да се родио на Божић 1899., као и други извори. Према попису становништва из 1900. за домаћинство Белмонта Богарта наводи се како је његов син Хамфри рођен у децембру 1899. Постоје још три пописа становништва који потврђују да му је рођендан у децембру 1899. Његова посљедња супруга, глумица [[Лорен Бакол]], увек је тврдила како је [[25. децембар]] прави датум његовог рођења.
 
Богартов отац, Белмонт, био је [[хирургија|хирург]] специјализован за [[срце]] и [[плућа]]. Његова мајка, Мод Хамфри, била је врло успешна комерцијална илустраторица која се образовала у [[Њујорк]]уЊујорку и [[Француска|Француској]]. Била је милитантна феминистица. Употребила је цртеж бебе Хамфрија за познату кампању за дечју храну Мелинс. Зарађивала је преко 50 хиљада [[амерички долар|долара]] годишње као [[илустратор]], што је у то време био огроман износ, у односу на мужа који је годишње зарађивао 20 хиљада. Богартови су живели у отменом стану на [[Апер Вест Сајд]]у, а имали су и викендицу у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]].
 
Хамфри је био најстарији од троје деце. Имао је две сестре, '''Франсис''' и '''Катрин Елизабет'''. Родитељи су му били доста службени, заузети својим каријерама те су се често свађали. Резултат свега био је мањак емоција које су упућивали деци. „Одгојен сам јако неосећајно, али и врло поштено. Пољубац је у нашој породици био прави догађај. Наши мајка и отац нису се претерано бринули за моје сестре и мене." Богарта су као дечака задиркивали због његових увојака, уредности, „слатких“ слика на којима је морао позирати за мајку, одеће ''-{Little Lord Fauntleroy}-'' у коју га је одевала - те имена „Хамфри“. Од оца је наследио потребу за помагањем другима, залуђеност [[риболов|пецањем]], дугогодишњу љубав за [[једрење]] и привлачност самоуверених жена.
Ред 54:
Богарт је одгојен у уверењу како је глума испод нивоа [[џентлмен]]а, али он је уживао у позоришној глуми. Никад није узимао сатове глуме, али је био упоран и одлучно радио. Појавио се у барем седамнаест [[Бродвеј|бродвејских]] продукција између 1922. и 1935. Глумио је млађахне или романтичне споредне глумце у салонским комедијама. Верује се како је он и први глумац који је на позорници рекао -{"Tennis, anyone?"}- Критичар [[Александер Вулкот]] писао је за неке од његових раних радова да је он „као што се то обично и самилосно каже непотпун." Неке су рецензије биле повољније. [[Хејвуд Брун]] је у својој рецензији -{[[Nerves]]}- написао, „Хамфри Богарт остварује најефектнију улогу... и суву и свежу, ако је то могуће“. Богарт је презирао тривијалне, мекушне улоге које је играо у раној каријери, назвавши их -{"White Pants Willie"}- улогама.
 
На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду [[Дрифтинг]] у [[Плејхаус тиатр]]у, Богарт је упознао [[Хелен Менкен]]. Венчали су се [[20. мај]]а [[1926]]. године у [[Грамерси парк хотел]]у у [[Њујорк]]у, а развели [[18. новембар|18. новембра]] [[1927]]. године. Након развода су остали пријатељи. Касније, [[3. април]]а [[1928]]. године, оженио се са [[Мери Филипс]] у стану њезине мајке у [[Хартфорд]]у у држави [[Конектикат]]. Она је, као и Менкен, имала „ватрену“ нарав. Мери је упознао кад су се појавили у представи [[Нервес]] која се јако кратко приказивала у [[Комеди тиатр]]у у септембру [[1924]]. године.
 
Након берзовног краха [[1929]]. године, позоришне су се продукције отказивале, а многи фотогенични глумци су се запутили према [[Холивуд]]у. Богартова прва филмска улога била је она са [[Хелен Хејз]] у кратком филму -{[[The Dancing Town]]}- из [[1928]]. године, чија се копија никад није успела пронаћи. Године [[1930]]. се појавио у још једном кратком филму са [[Џоун Блондел]] који је поновно пронађен [[1963]]. Затим је потписао уговор са [[Фокс филм корпоројшон]] за 750 долара седмично. [[Спенсер Трејси]] био је озбиљан глумац на [[Бродвеј]]у који се Богарту свиђао и којем се дивио, а постали су и пријатељи и партнери по пићу. Трејси га је 1930. године први прозвао „Боги“. Трејсијев и Богартов једини заједнички филм био је један од првих звучних филмова [[Џон Форд|Џона Форда]] -{[[Up the River]]}- (1930), а обојица су глумили затворенике. Био је то Трејсијев филмски деби. Богарт је затим [[1931]]. одиграо мању улогу у -{[[The Bad Sister]]}- са [[Бети Дејвис]]
 
Богарт је између [[1930]]. и [[1935]]. глумио у [[Холивуд]]уХоливуду и њујоршкој позоришној сцени, усред чега је често по неколико седмица био без посла. Родитељи су му живели одвојено, а Белмонт је умро [[1934]]. у дугу, који је Богарт са временом отплатио. Од оца је наследио [[злато|златни]] прстен који је увек носио, чак и у својим филмовима. На очевој самртној постељи му је коначно рекао колико га воли. Богартов други брак био је на климавим ногама, а био је несретнији него својом тадашњом глумачком каријером; постајао је депресиван, иритиран и много је пио.
 
=== Окамењена шума ===
Ред 78:
Богартове препирке с Ворнерима око улога и новца биле су сличне онима које је студио водио с мање послушним звездама као што су [[Бети Дејвис]], [[Џејмс Кегни|Џејмсон Кегнијем]], [[Ерол Флин|Еролом Флином]] и [[Оливија де Хевиленд|Оливиом Де Хавиланд]].
 
Студијски систем, тада на свом врхунцу, у великој је мери ограничавао глумце на један студио, с повременим изнајмљивањима, а Воренер брос није имао намеру да од Богарта начини велику звезду. Снимање новог филма могло је почети неколико дана или чак неколико сати након што би завршило снимање претходног. Било који глумац који би одбио улогу могао је бити суспендован без плате. Богарту се нису свидјеле улоге изабране за њега, али је неуморно радио: између [[1936]]. и [[1940]]. године, Богарт је у просеку снимао један филм у два мјесеца, понекад чак радећи на два истовремено, будући да су филмови снимани сцену по сцену, а ретко нехронолошки. У Ворнеру је било тек нешто више погодности од оних које су уживали други глумци у [[Метро-Голдвин-Мејер]]у. Богарт је сматрао како је одел гардеробе у Ворнеру јефтин па је често у својим филмовима носио властита одела. У [[Висока Сијера|Високој Сијери]] је користио властитог пса званог Зиро како би играо пса његовог лика, „Парда“.
 
Глумци у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] који су имали предност пред Богартом нису били само класичне звезде као што су [[Џејмс Кегни]] и [[Едвард Г. Робинсон]], него и глумци данас пуно мање познати, као што су [[Виктор Маклаглен]], [[Џорџ Рафт]] и [[Пол Мјуни]]. Већина бољих сценарија завршила је код тих глумаца, а Богарт је морао прихваћати оно што би остало. Снимио је филмове као што су -{[[Racket Busters]]}-, -{[[San Quentin]]}- и -{[[You Can't Get Away With Murder]]}-. Једина значајнија главна улога у овом периоду била је она у филму [[Самјуел Голдвин|Самјуела Голдвина]], [[Улица без излаза]] (1937), али је зато наступио у мноштву споредних улога, као што је филм [[Анђели гарава лица]] (1938) (у којем га је упуцао [[Џејмс Кегни]]). Богарта су на филму често знали упуцати, обично Кегни и Едвард Г. Робинсон, међу осталима. У [[Црна легија (филм)|Црној легији]], за промену, игра доброг човека кога ухвати и уништи [[расизам|расистичка]] организација, филму који је [[Грејам Грин]] назвао „интелигентним и узбудљивим“.
 
Године [[1938]]. [[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] га је убацио у „сељачки мјузикл“ звани -{[[Swing Your Lady]]}-, као промотера хрвања, што је касније сматрао својом најгором улогом. Године [[1939]]. је глумио лудог научника у -{[[The Return of Doctor X]]}-. Полудео је: „Да сам био [[крв]] [[Џек Ворнер|Џека Ворнера]], не би ми то много сметало. Проблем је што су они пили моју, а ја сам снимао овај одвратни филм."
 
[[Датотека:Humphrey Bogart in Dark Victory trailer.jpg|лево|мини|250п|''[[Победа над тамом]]'' (1939) један од последњих филмова у коме је играо споредну улогу.]]
[[Мери Филипс]], која је с друге стране уживала у успеху позоришног хита -{[[A Touch of Brimstone]]}- (1935), одбила је одустати од своје каријере на [[Бродвеј]]у како би пошла са Богартом у [[Холивуд]]. Након што је представа завршила с приказивањем, ипак је отишла у Холивуд, али је инсистирала на наставку властите каријере (још је била већа звезда од њега) па су се [[1937]]. одлучили развести. Ушао је у катастрофалан трећи брак [[21. август]]а [[1938]]. године са [[Мејо Метхот]], живахном и љубазном женом кад је била трезна, али параноичном кад би била пијана. Била је уверена да је муж вара. Што су се она и Богарт више удаљавали, она је више пила, беснела и почињала бацати ствари на њега: биљке, лончарске посуде, све што би јој дошло под руку. Чак је и запалила кућу, убола га ножем и неколико пута пререзала вене на рукама. Са друге стране, Богарт је требао њезину безосећајност и чинило се како ужива у свађи с њом. Понекад је и он постао насилан. Новине су их прозвале "-{the Battling Bogarts}-". „Брак Богарта и Метхот био је наставак [[Амерички грађански рат|Грађанског рата]]", рекао је њихов пријатељ [[Џулијус Епстајн]]. У то време Богарт је набавио једрилицу и назвао је "-{Sluggy}-", по својој ватреној жени. Упркос изјавама као што су „Волим љубоморну жену“, „слажемо се тако добро јер немамо илузија једно о другоме“ и „Не бих вам дао ни два цента за даму без темперамента“, постало је јасно да је њихов брак постао деструктивна веза.
 
У тридесетим је у [[Калифорнија|Калифорнији]] купио дугу јахту „Сантана“ од глумца [[Дик Пауел|Дика Пауела]]. Море је било његово уточиште, а волео је једрити око острва [[Острво Санта Каталина|Санта Каталина]]. Био је озбиљан морнар, којга су ценили и морнари који су се нагледали превише холивудских глумаца и њихових бродова. Око 30 викенда годишње проводио је на броду. Једном је рекао, „Глумцу треба нешто да стабилизује његову особност, нешто што ће га претворити у оно што он заиста јесте, а не што тренутно покушава бити."
Ред 91:
Цели живот гадили су му се умишљени, имитатори и фолиранти, како је његов син Стивен [[1999]]. године рекао водитељу [[Роберт Озборн|Роберту Озборну]] на -{Turner Classsic Movies}-. Осетљив, а опет саркастичан, Богарт је развио особност огорченог идеалисте, човека који је напустио боље ствари у [[Њујорк]]у, живећи на свој начин, превише пијући, проклет да проживи свој живот међу другоразредним људима и пројектима.
 
Ретко је гледао своје филмове и није ишао на премијере. Није играо холивудску трачерску игру и се није улизивао новинским колумнистима. Није глумио лажну пристојност и дивљење према колегама, али ни забијао нож у леђа. Чак је штитио властиту приватност лажним новинским саопштењима о свом приватном животу како би задовољио радозналост новинара и публике. Кад би мислио како је [[глумац]], [[редитељ]] или филмски студио направио нешто безвредно, отворено би говорио о томе, спреман да га цитирају. Дивио се [[Роберт Мичам|Роберту Мичаму]] због изјаве да је једини начин како преживети у [[Холивуд]]уХоливуду бити „опонент“. Због свега тога му популарност никад није била на висини, а неки у холивудској заједници су га приватно избегавали како би избегли проблеме са студијима. Штампа у Холивуду, коме је искреност било нешто страно, био је одушевљен. Богарт је једном рекао, „У целом Ховуду стално ми говоре како нешто није требало да кажем, да ће ме довести у невоље то што кажем да неки филм или [[сценариста]] или режисер или [[продуцент]] није добар. Не схватам. Ако није добар, зашто то не можеш и рећи? Ако би више људи то споменуло, убрзо би се могао добити некакав ефекат."
 
== Пут до звезданог статуса ==
Ред 110:
Богарт је своју прву романтичну улогу остварио у филму Казабланка, глумећи Рика Блејна, власника ноћног клуба [[емигрант]]а који се скрива од властите прошлости и одржава контакт с [[нацизам|нацистима]], француским подземљем, вишијевским префектом и својом бившом девојком. Филм је режирао [[Мајкл Кертиз]], продуцирао га је [[Хал Б. Волис]], а у осталим улогама појавили су се [[Ингрид Бергман]], [[Клод Рејнс]], [[Сидни Гринстрит]], [[Пол Хенрид]], [[Конрад Вајт]], [[Питер Лори]] и [[Дули Вилсон]].
 
У стварном животу, Богарт је играо турнирски [[шах]], на једном нивоу испод мајсторског. Наводно је била његова идеја да се Рик Блејн прикаже као шахист, што је послужило и као метафора за однос између Богартовог и Рејнсовог лика. Ипак, [[Пол Хенрид]] се показао као најбољи играч.
 
Филмска магија Богарта и Бергман била је резултат њихових изванредних изведби, а не стварних искри, иако је његова љубоморна супруга мислила другачије. Изван сета, њих двоје једва да су разговарали за време снимања, мада је њу пратила репутација заводнице главних глумаца. Како је Бергман била виша од њега, Богарт је у неким сценама на ципелама имао причвршћене блокове од 76 милиметара. Она је касније наводно рекла: „Пољубила сам га, али никад га нисам знала“. Годинама касније, након што се Бергман удала за италијанског редатеља [[Роберто Роселини|Роберта Роселинија]] и родила дијете, Богарт јој се супротставио. „Била си велика звијезда“, рекао је. „Што си сада?" „Сретна жена“, одговорила му је.