Силен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м референце |
м pravopis |
||
Ред 6:
Сматрало се да је Силен имао нарочита знања, као и способности предвиђања судбине када је био пијан. Фригијски краљ [[Мида]] је желио да учи од Силена, па га је заробио. Силен је краљу упутио песимистичне ријечи: „За човјека је најбоље да се никад не роди, а ако је већ рођен, да умре што прије.“<ref>{{ен}} {{cite web |author=Plutarch |title=Consolation to Apollonius |work=The Morals, vol. 1 |publisher=Online Library of Liberty |date=1878 translation |url=http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=1211&chapter=91420&layout=html&Itemid=27 |accessdate=6. 10. 2009.}} (Видјети одјељак 27)</ref>
[[Датотека:Silenus donkey CdM.jpg|мини|лево|250п|Силен, римски барељеф, крај 1. в. (''-{Cabinet des Médailles}-'', Париз)]]
Друга верзија овог мита каже да се Силен одвојио од Дионисовње дружине, лутао и изгубио се у [[Фригија|Фригији]]. Пронашли су га сељаци, који су га одвели код краља Миде, који га је добро угостио. У знак захвалности, Силен је приповиједао приче Миди, који је био одушевљен Силеновим маштаријама, па га је гостио пет дана и ноћи.<ref>{{ен}} Thompson, J. [http://www.mythopoetry.com/mythopoetics/scholar09_thompson.html 'Emotional Intelligence/Imaginal Intelligence'] in Mythopoetry Scolar Journal, Vol 1, 2010</ref> Дионис је понудио награду Миди за његову љубазност према Силену, а Мида је одабрао „златни додир“ – моћ да све што додирне претвори у [[злато]].<ref>{{
Силен би такође могао бити [[Латински језик|латински]] израз за ''злоупотребу'' око 211. године п. н. е, кога је употијебио [[Плаут]] у својој комедији ''[[Конопац]]'' да би описао Лабракса, превртљивог подвођача као "... Силен са стомаком у облику лонца, ћелав, дебео, са густим обрвама, мрког погледа, криминалац заборављен од бога"<ref>{{ен}}
Ред 18:
Силен се појевљује и у сатири римског цара [[Флавије Клаудије Јулијан|Флавија Клаудија Јулијана]], ''[[Цареви]]'', гдје сједи поред богова и износи коментаре на разне владаре. Он у суштини служи као Јулијанов критички глас, усмјерен против Александра Великог, Јулија Цезара, Августа, Марка Аурелија (кога има дубоко поштује као колегу краља-мудраца), и Константина првог.<ref>{{ен}} [http://www.mountainman.com.au/essenes/Julian_Caesares_Symposium_Kronia.htm ''The Caesars'' on-line English translation].</ref>
У четвртој књизи серијала [[Перси Џексон и богови Олимпа]], ''[[Битка за лавиринт|бици за лавиринт]]'', Силен је члан Савјета сатира. На крају књиге Савјет бива распуштен. Силен је антагониста, јер се сукабљава са [[Гровер Андервуд|Гровером Андервудом]], најбољим другом [[Перси Џексон|Персија Џексона]].<ref>{{
Силен и [[Бахус]] су ликови у [[Фантастика|фантастичном]] роману [[К. С. Луис]]а, ''[[Принц Каспијан]]'', који је друга књига у серијалу ''[[Љетописи Нарније]]''.
| |||