Отворите главни мени

Промене

699 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
{{Челик}}
[[Датотека:The viaduct La Polvorilla, Salta Argentina.jpg|мини|десно|333п|Челични мост.]]
'''Челик''' ({{јез-тур|çelik}}) јесте нетастабилно кристализована [[Fe]]-[[угљеник|C]] (Fe-Fe<sub>3</sub>C) [[легура]] са садржајем [[угљеник]]а мањим од 2,06%. Додавањем [[волфрам]]а, [[хром]]а, [[молибден]]а, [[ванадијум]]а, [[манган]]а, [[никл]]а, [[кобалт]]а и других [[метал]]а, појединачно или у комбинацијама, добијају се легирани челици за специјалне сврхе, изузетно механички, хемијски или топлотно постојани. Ако је масени удео легирајућих елемената већи од масеног удела [[гвожђа]], или се гвожђе налази само у траговима, онда не говоримо о [[челик]]у већ о новим типовима [[легура]]. Ту спадају: (1) [[негвожђане легуре]] ({{јез-енгл|Non-Ferrous Alloys}}) на бази -{[[Al]], [[Magnezijum|Mg]], [[Ti]]}-, и -{[[Zr]]}-, (2) [[легуре тешко топивих метала]] ({{јез-енгл|Refractory Metal Alloys}}) на бази -{[[Molibden|Mo]], [[Волфрам|W]], [[Кобалт|Co]]}-, и -{[[Тантал|Ta]]}-, (3) [[платинске легуре]] на бази -{[[Платина|Pt]], [[Паладијум|Pd]], [[Rh]], [[Ru]]}-, и -{[[Ir]]}-, (4) [[специјалне легуре]] ({{јез-енгл|Special Alloys}}) и (5) [[супер легуре]] ({{јез-енгл|Superalloys}}).
 
== Дефиниција ==
[[Датотека:Fe-Fe3C.png|мини|десно|333п|Слика 1. Матастабилни фазни дијаграм Fe-Fe<sub>3</sub>C (пуне линије). Фазне области стабилног фазног дијаграма Fe-C означене су испрекиданим линијама.]]
 
По класичној дефиницији челик је [[легура]] [[гвожђа]] (-{[[Fe]]}-) и [[угљеник]]а (-{[[Угљеник|C]]}-) која садржи мање од 2,11% (масених %) угљеника. Са становишта [[Хемија|хемије]] и [[Термодинамика|термодинамике]] челик је у ствари [[Метастабилно стање|метастабилна]] [[легура]] [[Железо (хемијски елемент)|железа]] (-{[[Fe]]}-) и [[цементит]]а - карбида железа -{Fe<sub>3</sub>C}-. [[Фазни дијаграм]] који се користи као полазна основа при [[Производња челика|производњи]] и [[Прерада челика|преради]] [[челик]]а, није [[равнотежни фазни дијаграм]] -{Fe-C}-, већ његова [[Метастабилно стање|метастабилна]] верзија Fe-Fe<sub>3</sub>C (види слику 1.). Занимљиво је нагласити да су многи корисни материјали, које екстензивно користимо, заправо метастабилни. [[Дијамант]] је, на пример, [[Метастабилно стање|метастабилна]] [[Полиморфизам (хемија)|модификација]] [[угљеник]]аугљеника док је [[Термодинамички стабилна модификација|термодинамички стабилна]] [[Полиморфизам (хемија)|алотропска модификација]] [[графит]].
 
Ако је масени удео [[угљеник]]аугљеника између 2,11% и 4,3% онда говоримо о [[Легура|легури]] под именом [[Гвожђе (легура)|Гвожђе]].
 
== Особине ==
Невероватан распон и флексибилност особина (уз помоћ [[Легирање|легирања]], [[Термичка обрада|термичке обраде]] и [[Пластична прерада|пластичне прераде]]) као и релативно ниска [[цена]] производње чине га и даље најраспрострањеније коришћеним металним материјалом.
 
[[Челик]], на пример, може бити врло [[Дуктилност|мек]] и као такав изузетно погодан за [[дубоко извлачење]] (прављење лименки, конзерви и тд.). Насупрот томе [[челик]] може бити врло [[Тврдоћа|тврд]] и [[Кртост|крт]] као на пример код [[Мартензитни челици|мартензитних челика]] који се користе за сечива. Пред модерну производњу [[челик]]ачелика постављају се врло високи захтеви, који најчешће укључују оптималну комбинацију особина као што су [[затезна чврстоћа]] са једне и [[дуктилност]], односно [[деформабилитет]] са друге. Поред тога мора се стално водити рачуна о исплативости производње што је последица непрестане промене цена легирајућих елемената (на пр. [[Никл]]а).
 
Најважнији легирајући елемент у [[челик]]учелику је [[угљеник]]. Он се у [[челик]]учелику налази у облику једињења под именом [[цементит]], Fe<sub>3</sub>C. Повишени масени удео [[угљеник]]аугљеника чини [[челик]] чвршћим, али у исто време кртим материјалиом. У зависности од удела угљеника и температуре на којој се узорак челика налази на фазном дијаграму се могу уочити следећи [[Микроконституент|микроконституенти]]: [[Аустенит]], [[Ферит]], Примарни-, Секундарни-, [[цементит]] као и [[Микроконституент|микроструктуре]] (мешавине фаза): [[Перлит]], [[Ледебурит]]. Ако се [[челик]] нагло охлади, тако да се [[Дифузија|дифузиони процеси]] (на првом месту дифузија угљеника) не одвију до краја, онда се у структури [[челик]]ачелика појављују нове [[Микроконституент|микроструктуре]] које су већином пресићене угљеником. Ако се убрзано хлађене одвија из аустенитне области могу се јавити финоламелиране [[Микроконституент|микроструктуре]] [[Сорбит]] или [[Тросит]]) као и игличати/зрнасти [[Беинит]] или игличасти [http://www.msm.cam.ac.uk/phase-trans/2004/CMisc/scratch/scratch.html Мартензит].
 
[[Специфична тежина]] [[челик]]ачелика је скоро иста као [[специфична тежина]] чистог [[Гвожђе (хемијски елемент)|гвожђа]] и износи око 7.850 -{kg/m³}-.
 
== Како утицати на особине челика (легирање) ==
* Сужава снажно γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизује стварање [[ферит]]а.
 
[[Алуминијум]] је најјаче и најчешће примењивано [[дозоксидативно средство]]. Поред тога [[алуминијум]] снажно утиче на концентрацију раствореног [[азот]]а у челику и као такав утиче на осетљивост легуре на [[процес старења]]. Већ у малим концетнрацијама фаворизује уситњавање зрна што касније значајно утиче на механичке особине. Како [[алуминијум]] заједно са [[азот]]омазотом гради [[нитрид]]е високе трвдоће, веома је широко коришћен као легирајући елемент у челицима за нитрирање.
 
[[Алуминијум]] повећава ватросталност (ватроотпорност) челика и као такав је често коришћен код легирања [[ферит]]скихферитских ватросталних челика. Кроз процесу „алирања“ (наношење алуминијума у површинском слоју) може се чак и код високо угљенични челика побољшати ватросталност.
 
Због врло снажног утицаја на повећање [[Коерцитивна сила|коерцитивне силе]] [[алуминијум]] се користи у [[гвожђе]]-[[кобалт]]-[[алуминијум]] челику од кога се праве перманентни (стални) магнети.
 
==== [[Арсен]] ([[As]]) ====
[[Бор (хемијски елемент)|Бор]] има врло изражен утицај на [[Апсорпција|апсорпцију]] [[Неутрон|неутрона]] што га чини веома погодним за легирање челика који се користи при изградњи нуклеарних реактора.
 
Аустенитни [[Нерђајући челици|18/8 CrNi-челици]] легирани бором у процесу [[Таложно ојачавање|таложног ојачавања]] постижу повећану [[Граница течења|границу течења]] и [[Затезна чврстоћа|затезну чвтстоћу]], с тим што истовремено слаби њихова [[Корозиона постојаност]]. Микроконституенти издвојени у процесу [[Таложно ојачавање|таложног ојачавања]] повећавају затезну чврстоћу високо ватросталних челика у подручју изузетно високих температура.
 
Код [[Челици негарантованог састава|челика негарантованог састава]] и код [[Угљенични челици|угљеничних челика]] бор као [[легирајући елемент]] побољшава [[прокаљивост]] а самим тим затезну чврстоћу.
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
[[Бакар]]-[[берилијум]]-легуре се користе за израду висококвалитетних [[опруга]] за [[часовник]]е које не показују скоро никакву способност [[Магнетизација|магнетизације]] као и већу динамичку чврстоћу него одговарајуће опруге направљене од челика. [[Никл]]-[[берилијум]]-легуре су веома корозионо постојане и користе се за израду хирушких инструмената. У челику, поред тога што снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-, [[берилијум]] може онемогућити [[таложно ојачавање]] што у поменутом случају води паду затезне чврстоће. Поред тога поседује велики афинитет према [[кисеоник]]у (дезоксидирајуће својство) и према [[сумпор]]у.
 
==== [[Угљеник]] (C) ====
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
[[Угљеник]] је најважнији и најутицајнији легирајући елемент у челику. Поред [[угљеник]]аугљеника сваки [[нелегирани челик]] садржи [[силицијум]], [[манган]], [[фосфор]] и [[сумпор]], чије је присуство последица самог процеса [[Производња челика|производње челика]]. Додавање других легирајућих елемената у циљу постизања одређених особина челика, као и долегирање силицијума и [[манган]]амангана води ка добијању [[Легирани челици|легираног челика]]. Са повећањем масеног удела [[угљеник]]аугљеника расте [[затезна чврстоћа]] и [[тврдоћа]] челика, док се [[способност извлачења]], [[ковност]], [[заварљивост]] и [[машинска обрадљивост]] смањују.
 
Корозиона отпорност у односу на [[Вода|воду]], [[Киселина|киселине]] и вреле [[гас]]ове скоро и да не зависи од масеног удела [[угљеник]]аугљеника.
 
==== [[Калцијум]] ([[Ca]]) ====
Побољшава код [[Високолегирани челици|високолегираних челика]] способност обраде на повишеним темпаратурама док код [[Ватростални челици|ватросталних челика]] потпомаже [[ватросталност]].
 
[[Гвожђе]]-[[Церијум|цер]]-легура са око 70% [[Церијум|цер]]ацера назива се [[пирофор]] (вештачки кремен).
 
Додаје се и као легирајући елемент у [[Нодуларни лив|нодуларном ливу]]
* Снажно сужава γ- а шири α-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
[[Хром]] као легирајући елемент даје челику способност [[Каљење|каљења]] у уљу, односно на ваздуху, преко утицаја на [[Критична брзина каљења|критичну брзину каљења]], што повећава [[прокаљивост]] челика и способност [[Побољшање (челик)|побољшања]]. Склоност ка кртом лому се смањује додатком хрома, мада је утицах на способност извлачења релативно слаб. [[Способност заваривања]] ([[заварљивост]]) расте са повећањем масеног удела [[хром]]ахрома у легури. [[Затезна чврстоћа]] челика расте 80-100 -{N/mm}-<sup>2</sup> по масеном проценту [[хром]]ахрома.
 
[[Хром]] има изузетну склоност ка стварању [[Карбиди Хрома|карбид]]а који даље позитивно утичу на [[Механичке особине|механичке карактеристика]] челика (на пр. отпорност на хабање), али негативно утиче на корозиону постојаност.
 
Иако снажно сужава γ-а шири α-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-, [[хром]] стабилизује [[аустенит]] (γ-област) у [[хром]]-[[манган]]-, односно [[хром]]-[[никл]]-[[Нерђајући челици|нерђајућим челицима]].
 
[[Хром]] као легирајући елемент снижава [[Топлотна проводност|топлотну]] и [[Електрична проводност|електричну проводност]] челика.
 
Ако имамо виско садржај [[угљеник]]а у челику и истивремено садржај [[хром]]ахрома до 3% (масена %) повећавају се истовремено [[реманенција]], [[коерцитивна сила]].
 
Код [[нерђајући челик|нерђајућих челика]] садржај [[хром]]ахрома преко 12% даје материјалу позитивни електрохемијски потенцијал, материјал постаје „племенитији“, што га чини отпорним на деловање електролита, а истовремено се ствара површински слој [[Cr]]-оксида, који додатно штити материјал од корозивне средине.
 
==== [[Бакар]] ([[Cu]]) ====
Бакар се врло ретко циљно легира (само код неких посебних врста челика), иначе је у принципу врло непожељан у челику. Посебан проблем представља у [[Челичана|челичанама]] које производе челик у [[Електролучне пећи|електролучним пећима]] где се његов удео у легури може врло тешко контролистаи, с обзиром да метални отпад има врло широк спектар удела [[Бакар|бакра]]. Када је у питању „[[старо гвожђе]]“, што је често синоним за челични отпад, у [[Европска унија|Европској унији]] постоје 9 класа челичног отпада подељених према „чистоћи“ челика. Због високе цене челика који припадају вишим класама чистоће, челичане су приморане да праве тзв. „челични мени“ састављеног од оптималне комбинације челичног отпада и оптималне цене тоне челика.
 
Штетно дејство [[Бакар|бакра]] испољава се нарочито при високим температурама. Најштетније дејство [[Бакар|бакра]] испољава се током платичне пререде челика на повиченим темпаратурама ([[ковање]], [[ваљање]], [[извлачење]] ...), и последица је издвајања [[Бакар|бакра]] по границама зрна. Издвајање [[Бакар|бакра]] по границама зрна повећава површинску осетљивост материјала у току свих врста пластичне прераде наповишеним темпаратурама.
 
[[Граница течења]] и однос [[граница течења]]/[[затезна чврстоћа]] се побољшавају са порастом масеног удела [[Бакар|бакра]] у челику. Масени удео преко 0,3% [[Бакар|бакра]] воде повећању [[Тврдоћа|тврдоће]], односно повећане способности [[Каљење|каљења]].
 
Утицај на способност заваривања није примећен.
 
Код [[Нелегирани челици|нелегираних]] и [[Ниско легирани челици|ниско легираних челика]] [[бакар]] повећава њихову отпорност на штетене [[Zemljina atmosfera|атмосферке]] утицаје. Код [[Високо легирани челици|високо легираних челика]] масени удео [[Бакар|бакра]] изнад 1% повећава њихову отпорност на дејство киселина (поготово [[Хлороводонична киселина|хлороводоничне]] и [[Сумпорна киселина|сумпорне]] [[Киселина|киселине]]).
 
==== [[Водоник]] (H) ====
[[Водоник]] изазива повећање [[Кртост|кртости]] и смањење способности [[извлачења челика]] а да притом не побољшава вредност [[Граница течења|границе течења]] и [[Затезна чврстића|затезне чврстоће]]. Код већине легирајућих елемената, нпр. способност [[Извлачење|извлачења]] и [[затезна чврстоћа]] су обрнуто корелирани.
 
[[Водоник]] је поред осталог „кривац“ за такозвани „плави лом“ челичног матријала.
 
Унутар челика [[Водоник]] се окупља у близини грешки у материјалу ([[Дислокација|дислокације]], [[неметални укључци]], ...) у атмосфере. У зависности од количине [[водоник]]аводоника у челику те накупине могу достићи такве размере да постану [[концетратор напрезања]] довољно велики да на њему крене раст [[Прскотина|прскотине]] која ће касније довести до [[лом]]а матаријала.
 
==== [[Магнезијум]] ([[Mg]]) ====
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
[[Манган]] у челику на првом месту служи као дезоксидационао средство. Као средство за редуковање количине слободног [[сумпор]]а манган делује тако што ствара [[мангансуклфид]] (-{MnS}-) стварање штетног [[Гвожђе-сулфид|гвожђе-сулфида]] (-{FeS}-). Дуго је времена проблем стварања гвожђе-сулфида што узрокује такозвану појаву лома у црвеном (или црвени лом) био нерешив. Проблем је био у томе што [[гвожђе-сулфид]] има веома ниску тачку топљења тако да остаје у течној фази при очвршћавању челика. То доводи до тога да као последња течна фаза [[гвожђе-сулфид]] очврсне по границама зрна. Како је [[гвожђе-сулфид]] врло крт то доводи до лома материјала већ при пластичној преради у области темпаратура црвеног усијања. Одатле води назив - „црвени лом“ или лом у црвеном. Супротно [[гвожђе-сулфид|гвожђе-сулфиду]], [[мангансуклфид]] је тешко топиво једињење, тако да се у виду неметалних укључака издваха унутар зрна, што повољно утиче на механичке особине материјала. Та особина је посебно веома корисна код [[Челици за аутомате|челика за аутомате]] који иначе имају повећан садржај [[сумпор]]асумпора. Повећан садржај [[сумпор]]асумпора код [[Челици за аутомате|челика за аутомате]] користан је са аспекта побољшања способности машинске обраде материјала.
 
[[Манган]] снажно снижава [[Критична брзина хлађења|критичну брзину хлађења]] што повећава способност [[Каљење|каљења]] челика. [[Граница течења]] и [[затезна чврстоћа]] се повећавају са повишењем масеног удела [[манган]]амангана. Манган такође повољно утиче на [[ковност]], [[способност заваривања]] као у повећање дубуне [[Прокаљивост|прокаљивости]].
 
Масени удели преко 4% воде, при споријем хлађењу, стварању крте [[Мартензит|мартензитне]] структуре тако да се та област легирања избегава. Челици са преко 12% масених удела [[манган]]амангана остају [[аустенит]]ни и при истовремено високом садржају угљеника, јер Манган снажно делује на ширење γ-области у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-. Такви челици се могу на пр. деформационо платично повзшински ојачати уз истовремено очување дуктилне централне зоне профила, што ову сорту челика чини изузетно отпорну на [[хабање]]. Такав распоред, мека ([[Дуктилност|дуктилна]]) централна зона и тврд површински слој, дају овом материјалу изузетне експлоатационе [[механичке особине]]. Челици са преко 18% масених удела [[манган]]амангана остају чак и после релативно високог степена пластичне деформације немагнетични. Ова сорта челика се често под називом [[специјални челици]] користи за израду одговорних делова који раде у условима ниских темпаратура.
 
Манагн повећава [[топлотни коефицијент ширења]], а притом смањује [[Топлотна проводност|топлотну]] и [[Електрична проводност|електричну]] проводност челика.
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
[[Молибден]] се већином легира у комбинацији са другим легирајућим елементима. [[Молибден]] снажно снижава [[Критична брзина хлађења|критичну брзину хлађења]] што повећава способност [[Каљење|каљења]] челика. У комбинацији са [[хром]]ом [[никл]]ом и [[манган]]ом, [[молибден]] смањује склоност ка [[Ктрост|кртости]] после [[Отпуштање (челик)|отпуштања]], поспешује стварање финијег (ситнијег) зрна, позитивно делује на [[способност заваривања]]. [[Граница течења]] и [[затезна чвтстоћа]] се повећавају пс повишењем масеног удела [[манган]]амангана. [[Граница течења]] и [[затезна чврстоћа]] се повећавају са повишењем масеног удела [[молибден]]амолибдена.
 
При већим масеним уделима молибдена долази до смањења способности машинске обраде. Због изражене тежње ка стварању [[карбид]]акарбида побољшава особине [[Брзорезујући алатни челици|брзорежућих алатних челика]]. Примењен код високолегираних челика легирених [[хром]]омхромом или код [[хром]]-[[никл]]-[[аустенит]]них челика, молибден помаже даљем повећању [[Корозија|корозионе]] постојаности.
 
Додатак [[молибден]]амолибдена као легирајућег елемента негативно делује на [[ватросталност]] челика.
 
==== [[Азот]] (N) ====
У зависности од врсте и намене челика [[азот]] се може посматрати и као штетен и као користан [[легирајући елемент]]. Штетна су појаве таложења које доводе до снижења способности извалчења а у процесу [[Старење (легуре)|старења]] изазивају такозвани -{лом у плавом}- (при пререди у области температура плавог усијања - 300 до 350-{°C}-), ако и могућност појаве [[Интеркристална напонска кокозија|интеркристалне напонске корозије]] код [[нелегирани челици|нелегираних]] или [[Нисколегирани челици|нисколегираних]] челика.
 
Као легирајући елемент [[азот]] проширује γ-област и стабилизује [[аустенит]]ну структуру, повећава код аустенитних челика [[Граница течења|границу течења]], а посебно [[Затезна чвтстоћа|затезну чврстоћу]] као и остале механичке особине на повишеним температурама.
 
У процесу [[Нитрирање|нитрирања]] [[Азот]] се може нанети у танком површинском слоју, чиме се добија врло [[Чврстоћа|чврст]] и [[Тврдоћа|тврд]] површински слој, док унутрашњост остаје оригинално мека и [[Жилавост|жилава]], чиме се постижу оптималне карактеристике на пример за делове који су изложени снажном динамичком оптерћењу.
 
==== [[Ниобијум]] и [[Тантал]] ([[Niobijum|Nb]]-Ta) ====
Због тога што у природи обично иду заједно и уз то се веома тешко раздвајају, ова два елемента се примењују у легирању челика ако легура [[ниобијум]]а и [[тантал]]а. Због особине да повећавају [[ватросталност]] као и отпорност на [[пузање]] врло често се користе као легирајући елементи за челике који раде у условима високог [[Притисак|притиска]] и високе [[Темпертура|температуре]].
 
[[Тантал]] има веома висок степен апсорпције неутрона тако да за челике који се примењују за израду нуклеарних реактора долази у обзир само [[тантал]]-[[ниобијум]]-легура са врло ниским масеним уделом [[тантал]]атантала.
 
==== [[Никл]] ([[Ni]]) ====
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
Постоји само једна сорта челика код које је дозвољен релативно висок садржај [[фосфор]]а. То су [[челици за аутомате]]. [[Фосфор]] исказује јаку тенденцију посебно ка [[Примарна сегрегација|примарној сегрегацији]], чије се штетно присуство услед релативно никог коефицијента дифузије [[фосфор]]афосфора, како у [[аустенит]]у тако и у [[ферит]]у, веома је тешко уклања. [[Сегрегација (челик)|Сегрегације]] делују као слаба места у структури материјала на којима по правилу креће пропагација [[Прскотина|прскотине]], што за последицу има лом материјала. Пошто је скоро немогуће спречити [[Сегрегација (челик)|Сегрегацију]] [[фосфор]]афосфора, односно поспешити његову равномерну расподелу унутар чврстог раствора, остаје као једино решење максимално смањење масеног удела (од 0,03%-0,05%).
 
[[Фосфор]] већ у малим количинама повећава осетљивост на покаву кртости материјала приликом отпуштања. Тај утицај се повећава са повећањем масеног удела [[угљеник]]а. Такође расте температура [[Каљење|каљења]], величина зрна као и смањење способности пласичне деформације. Последица свега тога може да буде лом у хладном као последица пораста [[Кртост|кртости]] материјала.
 
У нисколегираним [[Челици негарантованог квалитета|челицима негарантованог квалитета]] који имају масени удео [[угљеник]]аугљеника око 0,1%, повећан садржај [[фосфор]]афосфора повећава [[Корозија|корозиону постојаност]] у односу на [[Zemljina atmosfera|атмосферске]] утицаје. Сличан утицај има још један такозвани непожељни легирајући елемент, [[бакар]].
 
Додатак фосфора може код аустенитних челика (-{CrNi}--челици) поред утицаја на процесе таложног ојачавања може повећати и [[Граница течења|границу течења]].
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
 
Као снажно [[дозоксидативно средство]] у изузетну тежњу ка ставрању [[карбид]]акарбида, [[Титанијум|титан]] се легира као стабилизатор у корорионо резистентним челицима ([[нерђајући челици]]).
 
==== [[Ванадијум]] (V) ====
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
 
Као и титан поседује изузетну тежњу ка ставрању [[карбид]]акарбида и [[нитрид]]а. [[Ванадијум]] снажно делује на везивање [[азот]]а у челику. Додатаком [[ванадијум]]аванадијума постиже се фина ситнозрна [[микроструктура]] која за последицу има побољшање [[Механичке особине|механичких особина]] челичних [[одливак]]а. Додатак [[ванадијум]]аванадијума позитивно делије на отпорност на [[хабање]] (зног присустава тврдих [[карбид]]акарбида), добре механичке особине у раду на повишеним темпаратурама, као и повољан утицај на процес [[Отпуштање (челик)|отпуштања]]. Због свега горе набројаног Ванадијум се легира код [[Брзорезни алатни челици|брзорезних алатних челика]], [[Алатни челици за рад у топлом|алатних челика за рад у топлом]] као и кио [[Алатни челици за рад на високим темпаратурама|алатних челика за рад на високим темпаратурама]]. Долегиран у [[Челици за опруге|челике за опруге]] [[Ванадијум]] води повећању [[Граница елестичности|границе еластичности]].
 
==== [[Волфрам]] (W) ====
[[Волфрам]] делује врло позитивно на [[Затезна чврстоћа|затезну чврстоћу]], [[Граница течена|границу течења]] као и на [[жилавост]] челика.
 
Због тога што утиче на повећање [[Чврстоћа|чврстоће]] челика на повишеним темпаратурама, а уз то повећава и отпорност на [[хабање]], [[Волфрам]] се легира код [[Брзорезни алатни челици|брзорезних алатних челика]] као и код [[Алатни челици за рад у топлом|алатних челика за рад у топлом]].
 
==== [[Калај]] ([[Sn]]) ====
* Цужава γ-област у фазном дијаграму Fe-Fe<sub>3</sub>C.
 
[[Цирконијум]] се понаша као снажно [[дозоксидативно средство]], [[денитрификационо средство]] и [[десулфурационо средство]]. Код [[Челици за аутомате|челика за аутомате]], који иначе имају пожељно увећан садржај [[сумпор]]а, [[Цирконијум]] делује позитивно на профил и састав исталожених [[Сулфиди|сулфида]] што смањује опасност од појаве [[лом у црвеном|лома у црвеном]].
 
== Врсте челика ==
== Алтернативни материјали ==
 
Постоји генерална тежња да се [[челик]] замени у већини места где се тренутно примењује, а разлог је његова велика специфична тежина. Тежња да се употребе метални материјали као што су [[Al]], [[Mg]], [[Ti]] и њихове легуре или [[композитни материјали]] (већином на бази [[Угљенична влакна|угљеничних влакана]]) отежана је чињеницом да ни један (за сада) познати материјал нема тако идеалан однос ([[особине]]+[[фелксибилност]])/[[цена]] као [[челик]]. Ако је судити по тренутном стању на тржишту, сада и у ближој будућности, [[челик]] је (и биће) супериоран материјал за најширу употребу. Као пример проблема у замени челика другим материјалом може послужити производња [[Ауди|аудијевог]] модела [[А3]]. Већином од [[алуминијум]]а израђен [[А3]] (се изузетком шасије и виталних делова [[Мотор|мотора]] који су направљени од [[челик]]ачелика), иако изузетан аутомобил, имао је у старту проблем. Био је изузетно скуп за своју класу. Али, то није све. Репаратура у саобраћају хаварисаних [[А2]] је неколико пута скупља од конвенционалне репаратуре од [[челик]]ачелика направљених аутомобила. Као последица свега [[А3]], иако изузетан по својим особинама, се више не производи.
 
== Еколошки аспект ==
363.220

измена