Прилепац (тврђава) — разлика између измена

Подигнут је вероватно у [[14. век|-{XIV}- веку]], ако не и раније попут [[Призренац|Призренца]], ради одбране прилаза [[Тврђава Ново Брдо|утврђеном Новом Брду]] [[Долина|долином]] [[Прилепница (река)|Прилепнице]] (долина [[Биначка Морава|Биначке Мораве]]) која тече у клисури испод тврђаве. Припадао је [[логотет]]у [[Душан Силни|Душана Силног]] ([[краљ]] [[1331]]—[[1346]], [[цар]] [[1346]]—1346—[[1355]]) [[Прибац Хребељановић|Прибцу]], а касније и његовом [[син]]у Стефану Урошу, а потом и [[кнез]]у [[Лазар Хребељановић|Лазару]] ([[1371]]—[[1389]]) који се у тврђави родио (око [[1329]]) и који је околна [[Село|села]] која су му припадала додељивао [[манастир]]има и [[Црква (грађевина)|црквама]] као [[метох]]е, а саму утврду је доделио својој [[Задужбина|задужбини]] [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]].

Сам Прилепац се у [[Историја|историјским]] изворима тог доба помиње [[1381.]] године. Тврђава је смештена на платоу и прати облик терена. Сам плато је са две ([[Југ|јужне]] и [[запад]]не) стране практично неприступачан, са једне([[север]]не) тешко приступачне, док је са четврте([[Исток|источне]]) стране прилаз платоу благ. Тај теренски недостатак је надомештен копањем сувог шанца [[Дубина|дубине]] 7-{[[m]]}-—10-{[[m]]}- са [[Исток|источне]] стране и подизањем велике [[Круг|округле]] куле на [[Југоисток|југоисточном]] [[Геометријско теме|темену]] тврђаве која је бранила најлакши прилаз тврђави. Целокупан простор некадашње тврђаве је данас у потпуности у рушевинама, тако да је врло тешко назрети облике и изглед некадашње утврде, али се на основу материјалних остатака на лицу места може претпоставити да је имала облик неправилног [[Четвороугао|четвороугла]], приближних димензија 120-{[[m]]}-([[југ]]—[[север]]—север) -{x}- 90-{[[m]]}-([[исток]]—[[запад]]—запад). У склопу некадашње тврђаве виде се остаци неколико [[грађевина]] и [[бунар]]а.