Црква Христа Спаситеља у Пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 12:
Црква је подигнута почетком [[5. век|-{V}- века]] у пољима [[северозапад]]но од тадашњег града, оивиченог Константиновим бедемом. Непосредно после њеног подизања, за владавине [[Теодосије II|Теодосија -{II}-]] ([[408]]—[[450]]) је област [[Утврда|утврђеног]] града проширена подизањем новог бедема, тако да се црква нашла у граду, али је и поред тога задржала свој [[Колоквијалан|колоквијални]] назив ''у Пољу'' односно ''Хора''.
Црква је обновљена и прерађена у облик тзв. [[Уписани крст|уписаног крста]] у периоду између [[1077]]. и [[1081]]. године по налогу [[Марија Дука|Марије Дуке]], [[Ташта|таште]] [[Алексије I Комнин|Алексија (-{I}-) Комнина]] (
[[Датотека:Istanbul_-_S._Salvatore_in_Chora_-_Esonartece_-_Foto_G._Dall%27Orto_26-5-2006.jpg|мини|десно|280п|Мозаик Христа Спаситеља]]
Свој данашњи облик црква је добила почетком [[14. век|-{XIV}- века]], када ју је обновио у потпуности византијски државник [[Теодор Метохит]]. По његовом налогу је у периоду од [[1315]]. до [[1321]]. године сведено украшавање унутрашњости цркве мозаицима који представљају најлепши пример [[препород]]а [[Палеолози|Палеолога]]. Услед последица [[Грађански рат двојице Андроника|грађанског рата двојице Андроника]], Теодор је протеран у [[егзил]] [[1328]]. године по налогу [[Андроник III Палеолог|Андроника -{III}-]] (
Током [[Пад Цариграда (1453)|опсаде Цариграда]] [[1453]]. године у цркву је пренесена [[икона]] која се сматрала чудотворном и заштитницом града у циљу добијања [[Бог|божанске]] помоћи у одбрани од [[неверник]]а, као што се [[Опсада Цариграда (1422)|то десило 1422. године]]. Међутим и поред тога, [[Османлије]] су заузеле град [[29.05.]] али је Хора задржала своју улогу. Око пола
== Изглед цркве ==
Ред 27:
* [[параклесион]]а са [[Југ|јужне]] стране који има једно кубе.
Сам езонартекс односно унутрашња припрата је паралелна са егзонартексом и има [[Правоугаоник|правоугаону]] основу димензија 4-{[[m]]}- са 18-{[[m]]}- и на њега се наслања наос, док његов [[Југ|јужни]] крај прелази у [[запад]]ни крај параклесиона. Егзонартекс односно спољашња припрата се простире
== Литература ==
|