Античка трагедија — разлика између измена

Грчка трагедија је свој пуни, развијени уметнички облик достигла током 5. века п. н. е. у доба обарања тираниде и успостављања атинске демократије, одражавајући дух који је владао у Атини од времена великих грчких победа над Персијанцима (490. п. н. е. [[Маратонска битка|Маратон]], 480-479. п. н. е. [[биткаБитка код Саламине (480. п. н. е.)|Саламина]] и [[битка код Платеје|Платеја]]) до слома атинске моћи у сукобима са Спартом (пелопонески ратови, коначан пораз Атињана 404. п. н. е.) Најзначајнији трагедиографи тог периода су [[Есхил]] (око 525-456. п. н. е), [[Софокле]] (496-406. п. н. е.) и [[Еурипид]] (480-406. п. н. е.). Сачуван је сразмерно мали број дела ових песника. Седам сачуваних Есхилових су трагедија: Персијанци, Седморица против Тебе, Хикетиде («Прибеглице»), трилогија Орестија коју сачињавају Агамемнон, Хоефоре, («Покајнице» или «Жртва на гробу») и Еумениде и Оковани Прометеј. Такође је сачувано седам Софоклових трагедија: Ајант, Трахињанке, Антигона, Краљ Едип, Електра, Филоктет, Едип на Колону и седамнаест Еурипидових трагедија (којима је као 18. придружен Рес у чију се аутентичност сумња): Алкеста, Медеја, Хераклиди, Андромаха, Хекаба и Хикетиде, Хиполит, Електра и Херакле, Тројанке, Ифигенија на Тауриди, Хелена, Ион, Феничанке, Орест, Ифигенија у Аулиди и Бакханткиње.