Милос — разлика између измена

|коор = 36° 44´ [[сгшгеографска ширина|с. г. ш.]] <br /> 24° 25´ [[игдгеографска дужина|и. г. д.]]

'''Милос''' ([[Грчки језик|грчки]] {{Грчки1|Μήλος}}) је једно [[острво|острва]] у групацији [[Киклади|Киклада]] у [[Грчка|Грчкој]]. Управно острво припада [[Милос (округ)|округу Милос]] у оквиру [[Периферија Јужни Егеј|Периферије Јужни Егеј]], где са оближњим острвцима чини засебну општину, а градић [[Милос (град)|Милос]] представља седиште округа.

Милос је познат ка налазиште једне од најлепших статуа из времена [[стараантичка Грчка|старе Грчке]], [[Милоска Венера|Милоској Венери]], која се данас налази у [[Париз|париском]] [[Лувр]]у.

За Милос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[праисторијапреисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска цивилизација]], зависна и блиска [[КритскаМинојска цивилизација|Критској]]. На острву је нађено и много грнчарије из овог раздобља, углавном фигурина. Током [[стараантичка Грчка|старе Грчке]] Миконос је прво био насељен [[Дорци]]ма, а затим један од малих полиса у веома важном делу [[Грчка|Грчке]]. Током [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] полис Милос је био неутралан, али га је касније освојила [[Античка Атина]].

После тога Милосом је владао [[антички Рим|стари Рим]], а затим и [[Византијско царство|Византија]]. [[1204]]. године после [[Пад Цариграда (1204)|освајања ЦариградЦариграда]]а од стране [[КрсташиКрсташки ратови|Крсташа]] Киклади потпадају под власт [[МлечаниМлетачка република|Млечана]], под којима остају вековима, до [[16. век]]а, када нови господар постаје [[османско царство]]. Становништво Милоса није било јаче укључено у [[Грчки рат за независност|Грчки устанак]] 20их година [[19. век]]а, али је острво одмах припало новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у [[20. век]]у. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.