Серифос — разлика између измена

|коор = 37° 9´ [[сгшгеографска ширина|с. г. ш.]] </br> 24° 30´ [[игдгеографска дужина|и. г. д.]]

'''Серифос''' ([[Грчки језик|грчки]] {{Грчки1|Σέριφος}}) је једно од [[острво|острва]] у групацији [[Киклади|Киклада]] у [[Грчка|Грчкој]]. Управно острво припада [[Милос (округ)|округу Милос]] у оквиру [[Периферија Јужни Егеј|Периферије Јужни Егеј]], где са оближњим острвцима чини засебну општину.

За Серифос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[праисторијапреисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска Цивилизација]], зависна и блиска [[КритскаМинојска цивилизација|Критској]]. Иза Кикладске цивилизације су данас остале бројне фигурине-идоли, везане за загробни живот. Током [[стараантичка Грчка|старе Грчке]] Серифос је био један од малих полиса у веома важном делу [[Грчка|Грчке]].

После тога острвом је владао [[антички Рим|стари Рим]], а затим и [[Византијско царство|Византија]]. [[1204|1204.]] г. после освајања [[Цариград]]а од стране [[КрсташиКрсташки ратови|Крсташа]] Киклади потпадају под власт [[МлечаниМлетачка република|Млечана]], под којима остају дуго, до [[16. век]]а, када нови господар постаје [[османско царство]]. Становништво Серифоса је било укључено у [[Грчки рат за независност|Грчки устанак]] 20их година [[19. век]]а, па је острво одмах припало новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у [[20. век]]у. Последњих деценија ово је донекле умањено развојем туризма.

Привреда Серифоса се добрим делом заснива на рударству. У грчкој историји познат је штрајк сифниоских рудара из [[1916|1916.]] г. Данас се привреда све више заснива на туризму (највише викенд-туризам [[Атина|Атињана]]) и поморству, а све мање на традициналној пољопривреди ([[маслина|маслине]], [[винова лоза]], мање [[јужно воће]]).