Методије Солунски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Disambiguated: Цариград → Византијски Цариград; Unlinked: Сабор, M using Dab solver |
||
Ред 1:
{{Светац
|име=Свети Методије<
|титула=
|слика=Holy Trinity Column-Saint Methodius.jpg
Ред 12:
| држава_смрти = [[Великоморавска кнежевина]]
| поштује_се_у=[[Православље|православљу]] и [[католицизам|католичанству]]
|празник=[[11. мај]]<
| датум_канонизовања=
| место_канонизовања=
Ред 29:
'''Свети Методије''' ({{јез-гр|Μεθόδιος}}, [[старословенски језик|старословенски]]: -{Мефодии}-, [[826]] — [[6. април]], [[885]]) је био [[Византијско царство|византијски]] монах и мисионар који је са својим братом [[Ћирило Солунски|Константином]] донео [[писменост]] и [[Покрштавање Словена|хришћанство Словенима]] и био први [[Словени|словенски]] [[архиепископ]]. Пратио је свог брата на његовој мисији међу [[Хазари]]ма, током које су на [[Крим]]у код [[Херсон]]а нашли мошти [[Папа|папе]] [[Папа Климент I|Климента -{I}-]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), као и [[јеванђеље]] и [[средњовековни псалтир|псалтир]] писане ''руским словима на готском језику''<ref>[[Светозар Николић]], ''„Старословенски језик I“'', Требник, [[Београд]], [[2002]].</ref>. Током своје мисије међу Словенима у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]] [[кнез]]а [[Растислав (кнез)|Растислава]] ([[842]]—[[870]]), браћа су се нашла на удару [[Германи|германског]] свештенства које је на том простору ширило хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], због чега су око [[867]]. године били приморани да оду у [[Рим]] и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у [[Панонска кнежевина|Панонској кнежевини]] кнеза [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] ([[861]]—[[872]]), започевши своју мисију и на тим простору.
Током боравка у Риму, папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на [[Старословенски језик|старословенском језику]] и сам одржао службу на њему у [[Катедрала светог Петра у Риму|катедрали светог Петра]]. Константин се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Он се 870. године вратио у [[Панонија|Панонију]] и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао [[Сватоплук I|Сватоплук -{I}-]] (870—[[894]]) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ [[Лудвиг II Немачки|Лудвига Немачког]] ([[843]]—[[876]]) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у [[Моравска|Моравску]], германске црквене вође су га на једном
== Извори ==
|