Казашка Совјетска Социјалистичка Република — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 18:
приступница датум1 = [[26. август]]а [[1920]]. |
приступница догађај2 = У саставу СССР-а од |
приступница датум2 = [[30. децембар|30. децембра]] [[1922]]. |
приступница догађај3 = Независност |
приступница датум3 = [[26. децембар|26. децембра]] [[1991]]. |
приступница догађај4 = |
приступница датум4 = |
Ред 51:
коментар = Казашка ССР је одликована: <br /> [[Датотека:Leninorder.jpg|30п]] [[Орден Лењина|Орденом Лењина]]
}}
'''Казашка Совјетска Социјалистичка Република''' ({{јез-каз|Қазақ Кеңестік Социалистік Республикасы}}; {{јез-рус|Казахская Советская Социалистическая Республика}}) је била једна од република које су сачињавале [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Од [[1925]]. до [[1936]]. године, постојала је као [[Казашка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република]], у оквиру [[Руска СФСРСовјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске СФСР]]. Као равноправна совјетска република постојала је од [[1936]]. до [[1990]]. године.
 
== Историја ==
Након завршетка [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]], [[бољшевици]] су на руској територији у [[Централна Азија|централној Азији]], [[26. август]]а [[1920]]. године, формирали [[Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Киргиску Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику]] у оквиру Руске СФСР. Киргиска АССР је званично конституисана унутар Совјетског Савеза [[30. децембар|30. децембра]] [[1922]]. године. Између [[15. април|15]]. и [[19. април]]а [[1925]]. године, преименована је у Казашку АССР, када су [[Казаси]] званично признати као народ неистоветан [[Киргизи]]ма. [[Оренбург]], дотадашњи главни град, прикључен је Руској СФСР, а нова престолница постао је [[Кизилорда]]. Године [[1929]]. главни град постао је [[Алмати]]. Казашка АССР је [[5. децембар|5. децембра]] [[1936]]. године уздигнута на статус савезне републике. Исте године, из Казашке ССР је издвојена [[Каракалпачка АССР]] и прикључена [[Узбечка ССРСовјетска Социјалистичка Република|Узбечкој ССР]].
 
Током [[колективизација|колективизације]] пољопривреде од [[1929]]. до [[1934]]. године, процењује се да је у Казашкој АССР од глади умрло око милион становника и 80% стоке.<ref>http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field%28DOCID+kz0016%29</ref>
Ред 60:
По успостављању Совјетског Савеза покренуте су масовне кампање описмењавања становништва централне Азије. Године [[1926]]. било је 25% писменог казашког становништва, док се до [[1959]]. тај проценат попео на 97%.<ref>[http://www.oxuscom.com/lang-policy.htm#3a Soviet Language Policy in Central Asia], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Покретањем првог и другог петогодишњег плана индустријализације земље, од [[1928]]. до [[1937]]. године, количина тешке индустрије на казашкој територији била је до [[1940]]. већа за 19.5 пута, него [[1913]]. године. Изграђене су многе железничке линије, попут Турксиба ([[Туркестан]]-[[Сибир]]), [[Караганди|Караганда]]-[[Балхаш]]а, [[Орал|Уралск]]-[[Иљецк]]а и остале.<ref>[http://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Kazakh+SSR Kazakh SSR definition of Kazakh SSR in the Free Online Encyclopedia], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
По почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Совјетском Савезу [[1941]]. године, велик део индустрије и становника из западног дела СССР-а пресељен је у Казашку ССР. Совјетска влада је депортовала скупине [[Кримски Татари|Кримских Татара]], [[Немци|Немаца]] и [[муслимани|муслимана]] у Казахстан из страха да би могли да сарађују с окупатором. Такође је депортовано и око пола милиона [[Пољаци|Пољака]] из оног дела [[Пољска|Пољске]], који је СССР припојио [[1939]]. године.
Ред 66:
За време [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], у [[Црвена армија|Црвеној армији]] борило се на стотине хиљада војника из [[Казахстан]]а. [[Херој Совјетског Савеза|Орденом хероја Совјетског Савеза]] одликовано је 512 особа из Казашке ССР. Њих четири из републике двапут је одликовано Орденом.
 
Крајем [[1950-е1950е|1950]]-их година, у казашкој степи, 200 км источно од [[Аралско језеро|Аралског језера]], изграђен је космодром [[Бајконур]], највећа [[свемирска лука]] на свету. Са овог је космодрома [[1957]]. године лансиран [[Спутњик-1]], а [[1961]]. [[Восток-1]], са [[космонаут]]ом [[Јуриј Гагарин|Јуријем Гагарином]] у њему.
 
За време 1950-их и [[1960-е1960е|1960]]-их година, савезна влада је потицала тзв. [[Девичанска поља|пројекат „Девичанских поља“]] у Казашкој ССР. Прилив не-казашког становништва, углавном [[Руси|Руса]], узроковао је бројчану превагу не-казаха над Казасима. Последица тога била је смањена употреба казашког језика у свакодневици и ситуација да је народ по којем је република била названа, постао мањина у властитој држави. Према попису становништва у Казашкој ССР из [[1989]]. године, Казаси су чинили 40,1 % становништва, Руси 37.4%, Немци 5.8%, [[Украјинци]] 5.4%, [[Татари]] 2.0%, [[Узбеци]] 2.0%, [[Белоруси]] 1,1 % и остали 1.7%. Немци су почетком 1990-их чинили 8% популације Казахстана, што је била највећа концентрација Немаца у Совјетском Савезу.
 
Казашка ССР је [[10. децембар|10. децембра]] [[1991]]. године преименована у [[Република Казахстан|Републику Казахстан]], која је након распуштања Совјетског Савеза, постала неовисна [[26. децембар|26. децембра]] 1991. године. Последњи секретар [[Комунистичка партија Казахстана|Комунистичке партије Казахстана]], [[Нурсултан Назарбајев]], постао је први председник неовисног Казахстана.
 
== Функционери Казашке ССР (1936-1991) ==
[[Датотека:Eternal fire.jpg|десно|мини|230п|Вечни пламен у част палих бораца [[Велики отаџбински рат|Великог одаџбинског ратрата]]а у [[Алмати]]ју]]
[[Датотека:Image-Statues of Lenin in Karaganda 2.jpg|десно|мини|230п|Споменик [[Лењин]]у у [[Караганда|Караганди]]]]
=== Председници ===
* '''Председник Централног извршног комитета'''