Сергеј Корољов — разлика између измена

|служба= [[Црвена армија|Совјетска армија]]

Године [[1938]], за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]]ове [[Велика чистка|Велике чистке]], тројица његових сарадника, су га пријавили [[НКВД]]-у да је намерно успоравао истраживачки рад, због чега је осуђен на десетогодишњи затвор. Најпре се налазио у злогласном гулагу „Колима“ у [[Сибир]]у, где је провео пет месеци, а потом је био пребачен у затвор у [[Москва|Москви]], где су се већином налазили интелектуалци. Пошто се у истом затвору налазио и [[Андреј Тупољев]], наставили су рад на дизајнирању авиона. Учествовао је у изради бомбардера „[[Тупољев Ту-2|Тупољева Ту-2]]“ и „[[Петљаков Пе-2|Петљакова Пе-2]]“.

Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током [[1945]]. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[V-2|В-2]]“. Пошто је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а [[1946]]. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.

После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик-1|Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].

Следећи велики успех Корољова и његових сарадника било је лансирање првог човека у [[свемир]]. Након одобрења Владе, модификована [[Р-7 Семјорка|ракета Р-7]] (под именом „[[Восток-1|Восток 1]]“) је [[12. април]]а [[1961]]. године понела [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]] у земљину орбиту. Гагарин се вратио на [[Земља|Земљу]] падобраном након што је искочио из капсуле на висини од 7 километара. Следели су други летови из програма „[[Восток]]“, а [[1963]]. године је у свемир полетела и прва жена - [[Валентина Терешкова|Валентина Терјешкова]].

Сергеј Корољов је два пута добио почасно звање [[Херој социјалистичког рада|хероја социјалистичког рада]] — [[20. април]]а [[1956]]. и [[17. јун]]а [[1961]]. године. Поред тога одликован је и са три [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], [[ОрденМедаља части|Орденом части]] и више других медаља. Године [[1957]]. је био добитник [[Лењинова награда|Лењинове награде]], а [[1958]]. је постао члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]].