Хиркан II — разлика између измена

'''Хиркан II''' ( до 30. п. н. е.) је био краљ [[Јудеја|Јудеје]] (67—66 и 63—40. п. н. е.) и првосвештеник 76—66 и 63—40. п. н. е. За време владавине његове мајке [[Салома Александра|Саломе Александре]] био је првосвештеник 76—67. п. н. е. Био је веома слаба личност, којом су други лако управљали. Подржавао је попут мајке [[Фарисеји|фарисеје]], па је његов млађи брат [[Аристобул II]] 67. п. н. е. почео грађански рат да спречи његово преузимање трона. Поражен је у грађанском рату и одрекао се 66. п. н. е. положаја краља и првосвештеника. Његов главни саветник [[Антипатер Идумејац|Антипатар Идумејац]] потакао га је да уз помоћ [[Nabatejsko carstvo|Набатејаца]] започне рат против брата. [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј Велики]] му је 63. п. н. е. вратио положај првосвештеника, али територију Јудеје је битно територијално смањио. Римска војска је више пута угушила побуне или покушаје свргавања Хиркана. Као слаб владар био је под пуном контролом Антипатра Идумејца, а након његове смрти под контролом [[Ирод Велики|Ирода Великога]]. [[Антигон Хасмонејац]] је 40. п. н. е. преузео власт уз помоћ парћанске војске, а Хиркан II је одведен у заробљеништво у Вавилонију, одакле се вратио након Антигонове смрти и доласка на власт Ирода Великога.

Споразум између двојице браће није био дугога века, јер се Хиркан II бојао да брат планира да га ликвидира. Такве страхове потпалио је Хирканов саветник Антипатар Идумејац, који је настојао да наговори Хиркана II да побегне код набатејскога краља Арете III. [[Антипатер Идумејац|Антипатар Идумејац]] је подстрекавао најугледније Јевреје против Аристобула подсећајући их да се неправедно домогао краљевскога трона. Антипатар Идумејац је на крају подстакао Хиркана да побегне у Петру код [[Арета III|Арете III]]. Хиркан II је од набатејскога краља Арете тражио подршку у повратку круне, а заузврат му је обећавао територије, које је Александар Јанеј раније отео од Набатејске краљевине.[8] Уз помоћ набатејске војске Хиркан II је кренуо у рат против свога брата. Аристобул II се након пораза склонио у Јерусалим, а Арета III и Хиркан II су онда почели да га опседају. Аристобул се нашао у веома тешкој ситуацији, био је пред предајом.

Хиркана II и Арету III зауставила је 64. п. н. е. интервенција римскога [[Квестор|квестора]] [[Марко Емилије Скаур|Марка Емилија Скаура]], кога је Аристобул II потплатио. Скаур је наредио Хиркану II и Арети III да прекину са опсадом запретивши им римском интервенцијом. Арета се након тога са својим Набатејцима враћао кући. Међутим Аристобул се није задовољио самим окончањем опсаде, него је напао и тешко поразио противника, који се повлачио. Током 63. п. н. е. у Сирију је стигао [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј Велики]], па су два брата слала изасланства трудећи се да придобију Помпеја да их подржи. Помпеј је стао на страну Хиркана II сматрајући да ће као слабији брат бити поузданији римски савезник од Аристобула. Није одмах објављивао своју одлуку заваравајући тако Аристобула да би могао да оконча операције на околним територијама. Помпеј је 63. п. н. е. са војском кренуо на Јерусалим. Аристобул II му се предао, али Аристобулове присталице нису биле спремне да предају [[Јерусалим]].

Хирканове присталице су биле спремне да се предају, тако да је унутар Јерусалима дошло до расцепа, али ипак опсада се отегла. Након тромесечне опсаде Помпеј Велики је освојио Јерусалим 63. п. н. е. [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј Велики]] је Хиркана II поново поставио на положај првосвештеника 63. п. н. е. Јудеји је одузео све територије, које су јудејски краљеви освојили у ратовима. Јудеја је фактички постала римска клијентска државица. Аристобула II је као заробљеника заједно са његовом децом одвео у Рим. Хиркан није имао титулу краља, али попут краља владао је територијом Јудеје. Хиркан II се за време своје владавине ослањао на римску војну моћ и на свога саветника Антипатра Идумејца.

Чим је римска војска под командом Аула Габинија била заузета походом у Египту Александар од Јудеје искористио је прилику, окупио је 30.000 војника и заузео 55. п. н. е. велики део Јудеје. Нико му се није могао супроставити, све док се Аул Габиније није вратио из Египта. Габиније га је победио и поново успоставио стари поредак и вратио власт Хиркану. Марко Лициније Крас је пре похода против Парћана и битке код Каре опљачкао јерусалимски храм и однео 10.000 таланата. Након избијања грађанскога рата између Цезара и Помпеја 49. п. н. е. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је ослободио Аристобула II и дао му војску да се врати на власт у Јудеји. Међутим Помпејеве присталице су га успут отровале. Аристобуловога сина Александра од Јудеје убио је [[Метел Сципион]] у Антиохији, тако да је Хиркан био спашен од претеће опасности.

Хиркан II је на тај начин поново уживао власт попут краља, а [[Антипатер Идумејац|Антипатар Идумејац]] је био други човек у Јудеји. Антипатар Идумејац је учвршћивао Хирканову власт тражећи да га поштују, наглашавајући да ће Рим интервенисати у случају да се усуде да збаце Хиркана. Антипатар је у Јудеји сређивао послове по свом нахођењу користећи Хирканову тромост и слабост у царевању. Своје синове [[Фасаил]]а и [[Ирод Велики|Ирода Великога]] поставио је за заповеднике у Јерусалиму и Галилеји. Ирод Велики се прославио ухвативши вођу велике разбојничке дружине. Завидни дворјани и неки од водећих људи након тога потицали су Хиркана да не дозволи да Антипатар и његови синови узурпирају власт. Оптуживали су Ирода да је незаконито без суђења погубио неке људе, па је Хиркан II онда позвао Ирода на одговорност. [[Секст Цезар]] је послао Хиркану поруку да ослободи Ирода одговорности, што је Хиркан одмах послушао. Ирод Велики је након тога отишао у Дамаск код Секста Цезара, који га је поставио за заповедника Коиле Сирије и Самарије. Добивши римску подршку Ирод је на челу војске кренуо на Јерусалим са циљем да збаци Хиркана. Међутим усусрет Ироду изашли су брат и отац Антипатар Идумејац и умирили су га.